Није прошло ни 24 часа од почетка режима обуставе ватре на југу Либана, а на Блиском истоку поново је активирана неуралгична тачка у Сирији са офанзивом протурских милитаната уз подршку терористичких група на положаје Сиријске Арапске Армије у провинцији Алепо.
Ова два догађаја врло вероватно су повезана плановима одлазеће администрације Џоа Бајдена која из тренутног развоја догађаја покушава да извуче највећу корист.
Примирје Хезболе и Израела
Мада Тел Авив није постигао још у јуну најављен циљ потискивања снага Хезболе северно од реке Литани и успостављања тампон зоне на југу Либана, суочавајући се са ризиком од дуготрајног герилског рата власти Израела донеле су одлуку о успостављању примирја на период од 60 дана.
Овакав развој ситуације Хезбола и њени симпатизери представили су као сопствену победу упркос значајним губицима како у техници и залихама муниције, тако и у официрско-командном саставу.
Истински победник сукоба остаје Вашингтон који се у овој ситуацији позиционирао као главни заслужни за мир, можда у покушају да у некој мери „опере“ крваво наслеђе одлазеће администрације.
Многи аналитичари сматрају да је Израел прихватио примирје под притиском САД који наредни период планирају да искористе за максимално наоружавање Украјине, пре него репутационо штетну подршку ултраортодоксним властима Израела.
Распламсавање сукоба у Сирији
Индикативно је да је почетак нове епизоде дестабилизације Сирије започео саопштењем Централне команде оружаних снага САД о ударима по циљевима на територији арапске републике — недуго потом, на западу провинције Алепо, протурска тзв Сиријска национална армија започела је масовну офанзиву уз подршку терориста групе Тахрир ал Шам, Исламске партије Туркестана, као и бројних других протурских снага, укључујући ту Дивизију Ал Хамза, Џабат ал Шамиа, Дивизију Султан Сулејман Шах.
Упркос бројним упозорењима на припрему офанзиве Сиријска Арапска Армија показала се као потпуно неспремна за овај развој догађаја што је довело до практичног колапса одбране на већини стратешких праваца услед чега су милитантни успели да дођу на 8 километра од самог Алепа.
Имајући на уму активно пребацивање појачања, као и наводе о покрету оружаних снага Турске ка сиријској граници, није искључено да ћемо у наредним данима видети покушаје милитаната да заузму Алепо и тако нанесу болан репутациони, али и војни удар Дамаску.
Импликације
О плановима Вашингтона да реализује сценарио дестабилизације унутрашње ситуације у Сирији и сами смо писали још у априлу када су специјалне службе САД и Велике Британије интензивирале контакте са антидржавним снагама на југу земље, а ситуација се додатно заоштрила у септембру када је успостављена директна сарадња ОСУ и терориста Тахрир ал Шам — да, истих оних који сада учествују у офанзиви против државне војске Сирије.
Уколико овоме додамо и информационо-пропагандну кампању усмерену на дискредитацију руског војног присуства у Сирији, те провокативне ударе Израела на позиције у непосредној близини руских база, постаје јасно да ескалација сукоба у Сирији заправо представља отварање новог фронта против Русије која је сада суочена са избором (дипломатске или војне) интервенције или препуштања једног од својих најближих савезника борби за коју, судећи по објављеним снимцима бекства сиријских војника са позиција, он није ни најмање спреман.
