Упркос најавама смањења директног ангажмана САД у Европи, ситуација на континенту остаје нестабилна. Припреме за предстојећи сукоб настављају се несмањеним интензитетом уз све агресивноју реторику НАТО чији је генерални секретар Марк Руте поручио да ће пакт наставити да се супротставља Русији и после евентуалног окончања сукоба на територији бивше Украјине.
У истом саопштењу, Руте је најавио и петоструко повећање капацитета ПВО и ПРО већ у најближој будућности — лидер у овоме већ сада су САД које су са компанијом Lockheed Martin закључиле рекордни уговор вредности 9,8 милијарди долара о испоруци чак 1.970 ракета PAC-3 MSE компатибилних са системом Patriot.
Истовремено се појављују и информације о драматичном повећању ваздушних капацитета НАТО на територији Румуније где би до краја године требало да буду формиране три ескадриле укупне снаге 49 ловаца F-16AM/BM уз перспективе додатних испорука 18 ових летилица из Холандије и 32 F-35A Lightning II које ће САД испоручити после 2030.
Неки руски аналитичари сматрају да структура снага које се пребацују у Румунију указује на њихову будућу намену у пружању ваздушне заштите јединицама НАТО које ће бити ангажоване у могућој десантној операцији на југу Русије у контексту очекиваног директног сукоба колективног Запада и Москве.
Импликације
Све ово потврђује тезу да наводи о повлачењу САД из Европе који се не појављују први пут неће драматично утицати на даљи развој ситуације у старом свету — кључни активи и правци стратешког деловања биће просто предати Бриселу и Лондону који ће наставити са спровођењем идентичне политике, док ће Вашингтон своје ресурсе преусмерити на супротстављање Кини.
Нажалост, ово значи и да у контексту српског света не можемо очекивати драматичне промене — тамо где су се интереси српског народа сусретали са притисцима САД, сада ће наилазити на отпор ЕУ, уз перспективе јачања улоге Турске у дестабилизацији ситуације у БиХ, као и на Космету.
