
Након почетка операције на Западној обали са уласком израелских снага у Џенин, Тел Авив је донео одлуку о поновном отварању фронта на југу Либана са најавама политичког врха да постигнути договор са Бејрутом неће бити испоштован, те да се оружане снаге Израела неће повући са окупираних територија — у званичном саопштењу, премијер земље Бенјамин Нетанјаху образложио је ове одлуке тврдњама да су кључне одредбе споразума нарушене од стране либанских власти, те да Хезбола није повукла своје јединице северно од реке Литани.
Позадина догађаја
Упркос овим саопштењима, сви су изгледи да Израел никада није планирао да испоштује споразум, већ је просто осигурао потребан предах за реализацију својих планова у погледу окупације сиријских територија, пре повратка у Либан са крајњим циљем још једне промене граница након које би река Литани постала суштинска линија разграничења између две земље.
У ноћи између 13. и 14. јануара могли смо видети прве директне назнаке оваквог стања на терену када је израелска авијација извела серију масовних удара на, како тврде у Тел Авиву, положаје и инфраструктуру Хезболе на југу Либана — медији блиски ултраортодоксним властим су, извештавајући о овим догађајима, указали на неопходност продужења присуства израелске војске за најмање 30 дана, или до тренутка када повлачење Хезболе не буде окончано.
Анти-иранска позиција новог председника Либана
Израел притом, врло вероватно рачуна и на подршку новог председника Либана Жозефа Ауна који је преузео власт у земљи 9. јануара док се пре тога налазио на позицији главнокомандујућег либанском армијом — за разлику од свог претходника, Аун је политички противник Хезболе који је своју како политичку едукацију, тако и војну обуку стекао у Француској и САД, задржавајући и данас блиске контакте са западним центрима моћи.
У свом обраћању нацији након инаугурације, Аун је потврдио да ће званични Бејрут, а не Хезбола решити проблем израелске окупације на југу земље, додајући да је неопходно повратити државни монопол над применом оружане силе, тако директно указујући на своје намере да у најмању руку разоружа, ако не и у потпуности ликвидира војно крило проиранске групе.
И ово тешко да ће остати празна претња — у претходним данима већ смо видели улазак државних снага на југ земље уз последично преузимање контроле над делом територија које су у не тако далекој прошлости сматране зоном одговорности Хезболе.