Претходних 48 часова у српском медијском простору били су обележени вестима о, према некима, смени, а према некима, пензионисању команданта Специјалне антитерористичке јединице МУП-а Србије, пуковника Спасоја Вулевића — његов одлазак са позиције на којој се налазио две деценије готово истог тренутка је смештен у оквире текуће друштвено-политичке кризе што, с обзиром на обновљени степен тензија, тешко да представља изненађење.
Док су оне снаге које се сврставају уз протестни покрет пожуриле да рециклирају наратив о Вулевићу као официру који ”није хтео на свој народ” (иако уважене колеге подсећају на конкретне случајеве када се догодило управо супротно), бројни други извори подсећају да је бивши командант САЈ-а одржавао блиске везе са америчким безбедносним сектором.
Са још радикалнијим ставом иступају медији блиски актуелним властима који у оквиру кампање медијске дискредитације бившег команданта САЈ-а указују на спекулације о његовим везама како са одређеним криминалним структурама, тако и са некадашњим лидерима ДОС-а и ДС-а.
Но, ослањање на непотврђене информације у овим изворима скрива далеко значајнију чињеницу — да је Вулевић на чело САЈ-а дошао 2005. године, односно у истом тренутку у ком је Здравко Понош ушао у генералштаб. Другим речима, ради се о истом таласу вестернизације безбедносних служби Србије када су на водеће позиције постављени политички подобни официри.
Скандал у контексту борбе за МУП
Ова ситуација постаје утолико индикативнија уколико је сагледамо у контексту других значајних догађаја — овде на првом месту имамо експлицитну потврду Борка Стефановића да је примарни циљ инсистирања на формирању техничке владе, како сам каже, ”пре свега смена министра полиције”.
Без продужетка мандата, Вулевић је сада слободан да заузме ову позицију уколико за исту буде предложен. И није искључено да медијска кампања коју сада можемо видети представља практично припрему јавности за овакав развој догађаја.
Ништа мање значајно није ни ново интензивирање разговора о формирању тзв тужилачке полиције коју заговарају НВО ProGlas као и они тужиоци који су 2022. године изнели уставну реформу која је повећала степен директног утицаја НВО сектора на именовање тужилаца и судија — овде се ради о идеји формирања нове полицијске јединице која неће бити потчињена МУП-у већ непосредно тужиоцима.
Мада се овај корак објашњава ефикаснијом борбом против корупције, јасно је да би се, с обзиром на доминацију агената западних центара моћи у тренутној структури тужилаштва, овде радило о формирању параполицијске структуре која ће деловати изван државног система.
Импликације
Чињеница да у исто време видимо и медијску кампању покренуту око пензионисања Спасоја Вулевића, и покушаје прозападне опозиције да осигура сопствену контролу над МУП-ом, али и покушаје формирања нових параполицијских снага које ће бити потчињене структурама формираним према налозима Запада, указује на то да се ради о елементима шире стратешке замисли.
У центру свих ових активности налазе се покушаји да се држава лиши контроле над полицијским снагама или, уколико то не буде могуће, да се монопол над полицијским снагама уруши и замени новим системом у ком ће извршна власт задржати МУП под својим окриљем, али ће зато судска власт формирати сопствене полицијске јединице.
У светлу дубоке друштвене поларизације изазване актуелном политичком кризом, овакав развој догађаја може имати далекосежне и катастрофалне последице по српску државност — уосталом, последице постојања паралелних оружаних снага под контролом различитих сегмената власти већ можемо видети на примеру држава као што су Ирак, Либија или Сирија.
