Колико јуче, високи тужилац Међународног кривичног суда Карим Кан признао је новинарима да се током припреме оптужнице против високог руководства Израела сусрео са многобројним претњама, при чему су неке од њих долазиле и од, како то каже Кан, ”највиших изабраних вођа” колективног Запада. А већ данас, премијер Грузије Иракли Кобахидзе поделио је слично искуство.
Након одлуке грузијске скупштине да усвоји закон о страним агентима који би обавезано НВО финансиране из иностранства да буду транспарентне по питању својих донација, уследили су бројни унутрашњи и спољашњи притисци од стране амбасадора и заступника интереса колективног Запада.
Тако се Кобахидзе састао са делегацијом Европске комисије која му је пренела да ће доношење овог ”спорног” закона врло вероватно значити крај пута евроинтеграција за Тбилиси. Бар је ово информација која је јавно саопштена у западним медијима. Но то није било све — како грузијски премијер открива, један од члана делегације поручио му је да треба да има на уму пример премијера Словачке који је пре мање од десет дана упуцан пет пута због своје суверенистичке политике.
Позадина догађаја
Све учесталији примери отворених претњи, уцена и другог арогантног понашања које је Запад, бар до сада, држао иза затворених врата, несумњиво сведочи о томе да политичке елите нестајућег светског поретка сада већ несумњиво осећају да се њихово време ближи крају — и са овим схватањем наступа страх и готово панична реакција која доводи до губитка такта, све хистеричнијег понашања и све агресивнијег деловања.
И ово је можда савршено осликано у потпуно шокираној изјави америчког сенатора Линдзија Грема који се реагујући на оптужницу МКС против Бенјамина Нетанјахуа искрено запитао ”шта је следеће, подићи ће оптужнице против америчке владе?”
И заиста, уколико помислимо на свет где се међународни судови баве истинским ратним злочинцима, а не делују као инструменти спровођења хегемонистичке политике Запада, где државе доносе суверене одлуке, а јавност је упозната са токовима новца путем којих се милијарде долара улажу у пројекте манипулације јавним мњењем постаје јасно зашто је колективни Запад у страху, а његови званичници све мање способни да задрже и минимум дипломатске пристојности.
