Друштвена ситуација у Ирану током дужег временског периода далеко је од стабилне услед сложене економске ситуације, проблема у сфери енергетике, али и деловања одређених антидржавних снага које активно раде на подривању постојећег система и распиривању сепаратизма — исти ови фактори својевремено су и допринели победи реформистичког кандидата Масуда Пезешикана који је обећао излаз из вишегодишње кризе.
Ипак, ни један од ових проблема није решен, а земља се сада суочава и са отвореном војном агресијом пред којом оружане снаге не успевају да се консолидују ни више од десет часова од почетка удара.
Ка крају реформизма у Ирану
С тим на уму, тренутна криза представља удар на реформисте који се лако може показати као фаталан — овоме активно доприносе и конзервативне снаге које су већ предузеле кораке да тренутну ситуацију искористе за практично преузимање контроле над државним апаратом.
Практично сви данас убијени официри и званичници, као и они који су поднели оставке замењени су конзервативцима лојалним Алију Хамнеју — ово не само што је драматично повећало утицај конзервативних снага у земљи, већ је и показало да реформисти нису били у стању да реагују на кризу, бирајући да на егзистенцијалну претњу одговоре сатима тишине праћеним претњама за које је нејасно како ће бити испуњене.
У циљу учвршћивања ове представе у јавности, у неколико иранских градова организовани су протести на којима је од власти затражено да предузме радикалне мере.
Конзервативизам после Раисија
Овде, међутим, не треба имати илузија — након погибије бившег председника Ебрахима Раисија и шефа дипломатије Амира Абдолохијана такозвана „стара гарда“ иранске политике која је и стајала иза суверенистичке политике и стратегије продубљивања односа са Русијом престала је да постоји.
Њихови наследници, иако формално припадници исте политичке мисли, тешко да ће водити исту политику — син Алија Хамнеја, Моџтаба Хамнеј који се сматра највероватнијим кандидатом за следећег врховног вођу својевремено је допринео доласку прозападног Махмуда Ахмадинежада на власт, а бројни аналитичари приметили су и његове необичне посете Гватемали, једном од упоришта САД у Централној Америци.
