Како саопштава портпарол пољског Министарства спољних послова Павел Вронски, званична Варшава озбиљно разматра могућност обарања руских ракета изнад Украјине, а на захтев Кијева. Но, појашњава он, одлука не може бити донета пре решења низа техничких и правних питања.
Конкретно, објашњава Вронски, оборене ракете и даље су опасне — оне могу пасти на цивилне објекте, оштетити нечију имовину, можда чак и убити неког. Шта ће то у правном смислу значити за Варшаву? Како она може преузети овакву одговорност на себе?
Позадина изјава
Нема сумње да Пољска овде види прилично једноставно решење — Украјинци не би морали да брину ни о својој имовини, ни о својим животима, па на крају дана, ни о ракетама изнад глава уопште када би они били под потпуном правном заштитом Варшаве. Другим речима, када би били пољски грађани који живе на територији Пољске. И то се лако може уредити.
Западне области Украјине (као и Белорусије) представљају оно што се у Пољској назива Kresy Wschodnie, и сматра историјским територијама на које Варшава полаже право — и ово је далеко од маргиналног убеђења. Напротив, идеја повратка историјских територија у матицу представља значајан елемент наратива бројних политичких снага у земљи, укључујући и оне блиске власти.
И овај процес већ је започет — довољно је сетити се чињенице да је на територијама под контролом кијевског режима пољски језик правно изједначен са украјинским, а исто важи и за пољско држављанство које је, одлуком Кијева, а на захтев Варшаве, сада довољан предуслов за кандидовање за ма коју државну функцију. Укључујући и председничку.
Уколико овоме додамо драматичан пораст броја пољских НВО које делују на западу Украјине од 2022, као и чињеницу да је расколничка ПЦУ још прошле године почела са превођењем црквених текстова у католичкој традицији, постаје јасно да су припреме за анексију већ увелико у току. И можда је управо ”заштита украјинског неба” повод који је Варшава чекала да активира ове процесе и у правно-политичкој сфери.
