У светлу скорашњих успеха руских снага на кураховском и јужнодоњецком правцу, догађаји на прилазима Покровску и Мирнограду остали су већински изван домена интересовања медија, но то не значи да се на овом тактичком правцу не воде жестоке борбе.
Са приближавањем армије великим центрима одбране ОСУ, темпо офанзиве је у значајној мери опао, а такође видимо бројне покушаје непријатељских противудара притом уз подршку авијације што је у зони СВО релативно ретко.
Све ово указује на то да кијевски режим улаже значајне напоре у успоравање руске офанзиве на првом месту са циљем завршетка изградње утврђења дуж обода Покровска и Мирнограда.
Перспективе даљег развоја ситуације
До сада, деловање руских снага под командом генерал-пуковника Андреја Николајевича Мордвичјова деловале су врло флексибилно, мењајући главне векторе офанзиве у складу са откривеним слабим тачкама непријатељске одбране.
Нешто слично видимо и сада — препознајући објективне потешкоће у пробоју ка линији Мирноград – Покровск (мада су одређени тактички успеси забележени и овде), Мордвичјов се одлучио да усмери своје ресурсе на пробој непријатељске одбране на линији Јуревка – Петровка – Лисовка са вероватним циљем евентуалног поравнања линије фронта јужно од непријатељских одбрамбених центара.
Остваривање овог циља омогућиће почетак операције усмерене на пресецање логистичких рута које воде ка Покровску и Мирнограду, у складу са сада већ добро опробаном тактиком армије РФ коју смо на делу могли видети у Угљедару, Горњаку и Селидову.
