Нова војно-политичка криза која је формирана запаљивим изјавама пољских званичника полако се ближи свом разрешењу — као главни координатори експлозија на пољским железницама означена су два украјинска држављана за које Варшава тврди да су деловали по налогу руских служби.
Коментаришући ове информације, премијер Доналд Туск, који још од октобра тврди да се Пољска већ налази у рату, поручио је да се ради о најозбиљнијој ситуацији од самог почетка СВО. Он је такође појаснио да су диверзанти након извршавања задатака побегли на територију Белорусије.
Реагујући на читаву кризу, званична Варшава донела је одлуку о затварању руског конзулата у Гдањску и покретању операције Horyzont која подразумева распоређивање 10.000 војника дуж кључних железничких траса које повезују пољску територију са Украјином.
Позадина догађаја
Верзија догађаја коју су пољске власти пласирале као званичну, међутим, долази са неколико отворених питања, баш као што је то био случај и са септембарским наводима о уласку више руских Герања у ваздушни простор Пољске који до данас нису поткрепљени убедљивим доказима, али су зато довели до покретања НАТО операције Eastern Sentry.
У тренутној ситуацији, аналитичари указују на неконзистентност у представљеној хронологији догађаја — уколико су Пољске службе задржале сараднике наводних диверзаната и добиле информације о њиховом идентитету непосредно након експлозија, више је него необично да они нису задржани приликом изласка из земље. Нова гранична криза подигла је време чекања на пољско-белоруској граници на између 8 и 12 часова — више него довољно да службе реагују.
Но, Пољска је зато успешно остварила други циљ — ратна хистерија подигнута је на нови ниво, наративи о ”руској претњи” поново су се нашли у европским медијима, овог пута директно повезујући наводна агресивна дејства Москве са белоруским властима, а Варшава је након већ спроведене милитаризације источних и северних граница започела процес предаје железничке мреже под контролу оружаних снага.
Могући циљеви Варшаве
Имајући у виду да су пољске власти још у априлу усвојиле закон о супротстављању шпијунажи који подразумева формирање забрањених зона око стратешки значајних објеката, није искључено да ће главни задатак операције Horyzont бити не заштита пруга, већ спречавање цурења информација о ономе што се њима креће ка Украјини.
Појављивање оружаних снага на пољским пругама утолико је индикативније у светлу саопштења Спољне обавештајне службе РФ (СВР) из последње недеље октобра у ком се наводи да је око 2.000 припадника француске Легије странаца пребачено из Јужне Америке на територију Пољске са крајњим циљем њиховог увођења у централне области Украјине.
На тај начин, снаге ОСУ тренутно ангажоване на том простору могле би бити пребачене у зону СВО у покушају стабилизације фронта који се на неколико тачака налази на граници колапса.
