Док јавност Ирана, али и света чека 30. јул када ће бити објављена имена свих чланова нове владе, реформистички председник Масуд Пезешкиан већ је објавио да ће се на челу председничког Стратешког савета наћи Мухамед Џавад Зариф.
Ова објава, међутим, није наишла на одобравање јавности — многи у Ирану повезују Зарифа са економском рецесијом коју сматрају последицом његове неуспешне спољне политике у прошлости, док га други виде као прозападног политичара који полаже превелике наде у изградњу односа са Вашингтоном.
Услед овог широког незадовољства, објава о постављању Зарифа на високу позицију била је праћена демонстрацијама у више иранских градова.
Позадина догађаја
Зариф је за време мандата Хасана Руханија служио на месту министра спољних послова, а за време такође реформистичког председника, Мохамеда Хатамија и прозападног Махмуда Ахмадинежада био је амбасадор исламске републике при УН.
Као такав, он несумњиво представља очигледан избор за неку од високих позиција у влади Масуда Пезешкиана — а чињеница да се није нашао на очекиваном месту министра спољних послова може указати на то да ће ова позиција, као што смо раније спекулисали, остати резервисана за кандидата Алија Хамнеја, његовог зета, Алија Багерија.
Ово, међутим, не значи да породица Хамнеј није на један или други начин била укључена у ову одлуку — на крају крајева, Махмуд Ахмадинежад који је први именовао Зарифа за амбасадора при УН дошао је на власт захваљујући подршци Моџтабе Хамнеја, сина Алија Хамнеја и сада већ извесног следећег врховног вође.
На који начин ће тачно бити подељен утицај између Пезешкиана и породице Хамнеј постаће јасније када буду позната и друга имена нове владе, но досадашњи догађаји недвосмислено показују да покушај успостављања равнотеже у врху власти лако може довести до дестабилизације унутрашње ситуације услед незадовољства како реформиста, тако и конзервативаца.
