Према прелиминарним резултатима ванредних парламентарних избора у Француској, партија Национално окупљање Марин ле Пен чији је кандидат за место премијера двадесетосмогодишњи Жордан Бардела, освојила је 34.5% гласова, заузимајући тако прво место.
На другом месту налази се лева коалиција Нови народни фронт са 28.1% гласова, док је блок окупљен око актуелног председника Емануела Макрона далеко иза са свега 20% гласова.
Услед недвосмислене победе деснице у првом кругу избора, многи медији данас су обележени сензационалистичким насловима, како оним који проглашавају катастрофу савремне Француске, тако и оним који подвлаче чињеницу да је ратнохушкачка политика Макрона убедљиво поражена и да је француски народ гласао за радикалну промену актуелног политичког курса земље.
Но, ситуација је далеко од једноставне, на првом месту због тога што Национално окупљање није осигурало апсолутну већину, због чега ће се 7. јула одржати други круг избора. И нема сумње да ће антисуверенистичке снаге учинити све што је у њиховој моћи да осигурају контуитет тренутне политике Париза.
Шта можемо очекивати од другог круга избора?
Коментаришући катастрофалне резултате сопственог блока, Макрон је већ позвао на формирање ”широког демократског савеза” чији ће једини циљ бити да осигура да Национално окупљање неће имати већину у парламенту, и да се, у складу са тим, Жордан Бардела неће наћи на премијерској позицији.
Судећи по информацијама које су се још јуче појавиле у франкофоним медијима, лидер комуниста Жан-Лук Меланшон, као и колективно лидерство Новог народног фронта прихватили су Макронов позив и наговестили вероватно повлачење из другог круга у свим областима где су заузели треће место, позивајући притом своје гласаче да уместо њих подрже Макрона.
Ова чињеница указује на изузетно високе шансе за манипулацију изборним резултатима и формирање ad hoc коалиције против Националног окупљања. Стога, упркос наизглед убедљивој победи деснице у првом кругу, коначни резултати избора, а тако и будућност француске политике у овом тренутку остају неизвесни.
И говорећи о свему овоме, тешко је не сетити се објаве уважених колега са канала Танка црвена линија који су својевремено написали да је у данашњем тренутку ”искреним социјалистима” тешко да се оријентишу у савременом антиимперијализму који се несумњиво налази на позицијама традиције — француска левица, како видимо, није прихватила ову чињеницу и тако се, свесно или не, ставила у службу империјалистичких интереса САД које промовише Макронова ратнохушкачка политика. Но, још увек постоји шанса да њихови гласачи схвате како ствари заиста стоје. Да ли ће тако и бити, сазнаћемо кроз недељу дана.
