Пре неколико дана, на сајту информационог сервиса Н1 појавио се текст Игора Бандовића, директора НВО Београдски центар за безбедносну политику који у великој мери представља програмски манифест русофобије у Србији.
У овом наративу, чије читање свакако препоручујемо, постоји велики број мотива и тврдњи који завређују пажњу и одговор — а, исто важи и за сам Центар који представља значајно чвориште НВО мреже са снажним везама са западним ”тинк-тенковима” и незанемарљивим приходима од донација из иностранства.
На ова питања свакако ћемо се вратити у наредним данима, а на овом месту фокусираћемо се на улогу ове организације у припреми за дискредитацију и уклањање десно-оријентисаних политичких снага из политичког живота Србије у случају успешног реализовања пројекта обојене револуције.
Српски патриотизам и руске службе
Основна теза текста објављеног на Н1 јесте да руске обавештајне службе, у сарадњи са српским властима, играју некакву одлучујућу улогу у унутрашњим процесима у Србији. И мада се као основни мотиви овде издвајају изјаве руских званичника и наративи широко заступљени у јавном дискурсу као што је онај о наводној употреби звучног топа, без пажње није остало ни проруско расположење значајног дела српског народа — иако га аутор своди на последицу деловања СВР:
(…) Наришкин је такође надгледао ширење руске историјске и идеолошке инфраструктуре у Србији, укључујући отварање огранка Руског историјског друштва — институције која је експлицитно задужена за обликовање историјских наратива и политичког идентитета у складу са приоритетима Кремља.
Како је ово, према мишљењу Београдског центра, спроведено у пракси можемо сазнати у текстовима објављеним на интернет сајту организације у априлу, октобру и новембру — а одговор је, у најкраћим цртама, деловање српског сегмента Телеграма који је, како се тврди, укључен у ”дискурзивно преобликовање студентских протеста”.
Импликације
Фокусирајући се у свом раду управо на оне канале који су пружили експлицитну подршку протестном покрету — и то противно позицији руских званичника који се означавају као главни координатори оваквог деловања на информационом форнту — Београдски центар за безбедносну политику шаље јасну поруку да у Србији после обојене револуције неће бити места за национално-оријентисане снаге, без обзира на њихову улогу у мобилизацији одређене демографије у текућој друштвено-политичкој кризи.
Штавише, означавајући ове изворе као агенте страних служби, Центар спроводи припрему за евентуалне правне кораке усмерене на цензуру српске деснице и њено потпуно уклањање и из јавног дискурса, и из политичког живота условне пост-револуционарне Србије.
Да ли ће све ово утицати на неке актере да преразмотре своје позиције? Врло вероватно да не — будући да су током претходне године они усавршили вештине рационализације и затварања очију пред очигледним.
