Током претходних неколико дана, бројни аналитичари скренули су пажњу на више него интересантну чињеницу — САД су одобриле продају 44 дестантна амфибијска возила AAV-7 Румунији, при чему ће ова техника бити испоручена из залиха 4. јуришног амфибијског батаљона америчких оружаних снага. Питање које се намеће је зашто су Румунији ова возила потребна у тако кратком року да је Вашингтон спреман да наруши борбену готовост сопствене јединице како би предао Букурешту технику чију је намену тешко пронаћи.
Једнако интересантно — где Румунија планира да изврши десант? Свакако не у Украјину, нити на територију својих НАТО савезница Мађарске и Бугарске. Што као могућности оставља нашу земљу и Молдавију.
Који је интерес Румуније у Молдавији?
У прилог евентуалних војних операција румунских оружаних снага на територији Молдавије говоре и предложене измене Закона о националној одбрани које је Букурешт објавио у априлу — ради се о формирању законске основе за увођење румунских трупа на територију друге државе, а са циљем заштите румунских грађана у иностранству од широког спектра претњи, укључујући ту и нејасно дефинисане хибридне претње.
Ова формулација недвосмислено се односи на Молдавију где је актуелни марионетски режим приликом последњег пописа становништва спроводио кампању која је за циљ имала да убеди грађане да се изјасне као Румуни — другим речима, ради се о координисаним дејствима на оси Букурешт – Кишињев усмереним на реализацију сценарија у ком ће оружане снаге Румуније имати практично carte blanche за деловање на територији Молдавије.
Премијер Румуније Марчел Чолаку такође је поручио да ни Молдавија, ни молдавски језик не постоје, те да Бесарабија представља територију на којој живе Румуни и која, сходно томе, треба да уђе у састав Румуније. Битно је напоменути да иако румунске елите понављају ову тезу, грађани обе државе противе се таквом сценарију, но њега зато активно подржава колективни Запад који у припајању Молдавије види механизам њеног аутоматског уласка у НАТО и последичне ликвидације њених рускојезичних аутономија, Придњестровља и Гагаузије.
Припреме Молдавије за сукоб
Уз све то, марионетска влада у Кишињеву активно се припрема за сукоб у Придњестровљу — ово је практично и озваничено у јулу када је молдавска делегација на новој рунди преговора са властима Придњестровља одбила да потпише декларацију добре воље у којој се војна агресија искључује као механизам решавања несугласица.
А, разлог због ког се ова тачка уопште нашла у декларацији јесте концентрација молдавских оружаних снага дуж граница самопроглашене републике која се бележи још од маја ове године када је Кишињев одржао низ војних вежби на којима је симулирао копнену инвазију на Придњестровље.
Оно што овде посебно привлачи пажњу јесте чињеница да би евентуална војна агресија била знатно отежана с обзиром на то да административна линија између Молдавије и Придњестровља већим делом прати ток реке Дњестар — другим речима, за ефикасну офанзиву, Кишињеву би била неопходна амфибијска техника кадра да превезе ударне јединице преко реке. И управо овде се враћамо на AAV-7 који је Румунија по, очигледно, хитном поступку, купила од САД.
Импликације
Све ово указује да колективни Запад и њихове марионете у Кишињеву веома озбиљно разматрају војни сценарио у погледу решавања проблема проруских молдавских регија, а на првом месту Придњестровља које је утолико значајније за Запад због руског војног присуства на територији непризнате републике.
Још један значајан елемент ових планова несумњиво јесте складиште артиљеријске муниције у придњестровском селу Колбасна, према неким изворима највеће у Европи, чије би заузимање омогућило краткорочно, али ефикасно решење дефицита с којим се суочавају ОСУ.
Све ово чини Придњестровље врло вероватним другим фронтом против Русије и у овом тренутку нема никаквих гаранција да Кишињев неће у недељама и месецима после предстојећих председничких избора испровоцирати почетак оружаног сукоба.
