Нови кораци марионетске власти Јерменије у смеру потпуног заокрета ка Западу више не изненађују — тако и јучерашњу посету генералног секретара НАТО Јенса Столтенберга Јеревану можемо посматрати као само још један корак на путу ка потпуној интеграцији земље (или онога што од ње остане након низа територијалних уступака Азербејџану) у западну сферу утицаја.
Посебно је интересантно што је више извора пренело информацију да је током разговора Столтенберга и Пашињана договорено одржавање још једног састанак у проширеном формату уз учешће државног секретара САД Ентонија Блинкена и председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен. Према овим изворима, проширени састанак одржаће се колико наредног месеца.
Импликације
Нема сумње да ће даљи развој ситуације бити обележен коначним преласком остатака онога што је некада била Јерменија под директну управу колективног Запада уз све последице које из тога произилазе — на, првом месту то ће значити излазак из ОДКБ (који је у овом тренутку више него добродошао), као и затварање руске војне базе на територији републике уз последично коначно потискивање Русије са јужног Кавказа.
Ово тешко да се може тумачити као позитиван развој догађаја, будући да ће он означити и пресецање копнене везе између Русије и Ирана, као и нарушавање транзитног коридора север-југ који игра значајну улогу у кинеском мега-пројекту Појас и Пут, али и трговинским путевима блока БРИКС који повезују Африку са Евроазијом.
Неки аналитичари сматрају да ће ЕУ, НАТО и САД понудити Јерменији безбедносне гаранције у циљу спречавања будућег војног решења на које се могу одлучити било Москва, било Техеран — и ово је врло реалистичан сценарио који уједно објашњава одакле журба да се Азербејџану предају нове територије. Но, уколико је ово случај, Русија има мало времена да реагује пре него што се суочи са још једним украјинским сценаријем на својим границама.
