Овог петка, премијерка Данске Мете Фредериксен била је нападнута на тргу Култорвет у Копенхагену од стране непознатог мушкарца — према доступним информацијама, радило се о не-оружаном нападу, а починилац је убрзо и ухапшен.

Чињеница да је неко успео да приђе премијеру земље довољно близу да зада ударац долази уз питања за обезбеђење, но сам по себи, инцидент се завршио прилично тривијално и без последица — али, не и без одређених импликација.

Позадина догађаја

До напада на Мете Фредериксен долази неколико недеља након политички мотивисаног покушаја атентата на премијера Словачке Роберта Фица, који је упуцан више пута након сличних пропуста обезбеђења.

Но, док је Роберт Фицо суверениста који заступа радикално другачији приступ спољној политици ЕУ у односу на тренутно стање и као такав представља својеврсног аутсајдера европске политичке сцене, исто се не може рећи за данску премијерку.

Мете Фредериксен је несумњиво део актуелних политичких елита и један од пионира у програму предаје авиона Ф-16 Кијеву. Другим речима, она је представник главног тока европске политике и све оно против чега Фицо иступа — осим по питању миграција. Још 2021, Фредериксен је саопштила да је главни циљ њене политике по овом питању ”нула спонтаних тражилаца азила” што је и био приступ њене владе.

Но, да ли је ово довољно да изазове физички напад неког политичког неистомишљеника? Зашто да не? На крају крајева, релативно блага реакција ЕУ на покушај атентата на Фица отворила је пандорину кутију политичког насиља, поручујући јавности да су нападни на политичке неистомишљенике прихватљиви, онда када је починилац део условно либералне струје.