Власти Пакистана јуче су објавиле о склапању новог војно-техничког споразума са Кином који ће укључити испоруку чак 40 ловаца пете генерације J-35, непознат број извиђачких авиона KJ-2000, као и напредне системе ПВО HQ-19 који представљају кинески одговор на амерички THAAD — како би испорука била брже реализована, Пекинг ће Пакистану такође издати кредит у износу од 3,7 милијарди долара.
Позадина догађаја
До овог развоја догађаја долази свега месец дана након окончања сукоба Индије и Пакистана у ком је Делхи, упркос томе што је започео операцију Синдур као несумњиви фаворит, претрпео стратешки пораз од ривала који се у том тренутку суочавао не само са спољном претњом, већ и бројним унутрашњим проблемима.
Иако је овакав исход у значајној мери последица дубоких проблема у индијској армији која се током значајног периода суочава са дефицитом стручних кадрова, ван пажње јавности није остала чињеница да је у борби за контролу ваздушног простора кинеска војна техника којом се служила авијације Пакистана остварила апсолутну доминацију над западним летилицама у саставу индијског ваздухопловства — с тим на уму, потпуно је јасно зашто је Исламабад више него заинтересован за продубљивање војне сарадње са Пекингом.
Интереси Кине, међутим, могу бити стратешке природе — када смо почетком сукоба писали о широкој подршци коју је колективни Запад дао Индији, изнели смо тезу да би ликвидација Пакистана у својству дугорочног стратешког ривала ослободила ресурсе Делхија да предузме одлучније кораке против Кине коју види као ривала у борби за статус лидера Глобалног Југа, али и са којом има бројне територијалне спорове који остају нерешени већ пола века. Стога, снажан Пакистан за Пекинг се показао као гаранција безбедности на јужној граници.
Својом спремношћу да жртвује Пакистан, чија је пробританска војна хунта својевремено и дошла на власт у пучу подржаном из Вашингтона, колективни Запад је антагонизовао донедавно лојалне елите у Исламабаду које су сада и више него спремне да продубе савезничке односе са Пекингом, и изграде обострано корисне односе са другим перспективним савезницима — овде се посебно издваја Иран будући да је трговина две земље у последњем периоду забележила запањујућ раст од чак 70%, достижући укупан износ од 10 милијарди долара.
Све ово указује на чињеницу да се спољнополитички курс Пакистана у овом тренутку драматично мења, напуштајући стратегију лојалности Западу у корист партнерства са суверенистичким снагама Глобалног Југа — ово може не само суштински изменити односе моћи у региону, већ и изазвати реакцију Вашингтона који је и допринео свргавању Имрана Кана 2022. године управо због његових суверенистичких ставова.
