Догађаји које смо могли пратити од 27. новембра ноћас су дошли до свог трагичног, али и у великој мери очекиваног завршетка — антидржавни милитанти ноћас су ушли у Дамаск, а Сиријска Арапска Армија и друге безбедносне службе некадашње државе положиле су оружје и практично окончале своје постојање. Дужност формалне предаје власти спала је на премијера Мухамеда Газија ал Џалалија који је поручио да ће подржати мирну смену елита у престоници, те да ће радити са новим кандидатом кога изабере народ. У вези с тим, ал Џалали је позвао на хитно расписивање избора.
Што се тиче самог Башара Асада, о његовој судбини постоји више противречних информација — наратив према ком се он још увек налази у својој резиденцији у Дамаску демантован је са јутрошњим објављивањем снимака улазака милитаната у комплекс, док се према другим изворима он налази можда у Техерану, можда у Москви, а можда и у некој од руских војних база у Сирији које су борбена дејства заобишла. Постоји и верзија према којој је сада већ бивши сиријски председник ноћас покушао да оде у Бејрут, али је његов авион оборен недалеко од границе са Либаном. У овом тренутку, нема званичне потврде нити једног од ових наратива.
Ситуација на терену
Са падом Дамаска, ситуација на терену претрпела је значајне промене и у овом тренутку није у потпуности јасно које фракције контролишу које територије — постоје информације да су оружане снаге Израела прошириле своју зону контроле на југозападу земље, практично заузимајући бившу демилитаризовану зону која је била у зони одговорности Уједињених нација. Да ли ће се Израел овде и зауставити остаје отворено питање.
У јутарњим часовима, такође је потврђен улазак терориста групе Тахрир ал Шам у Деир ез Зор који су потом напустиле курдске СДС — како су тачно терористи дошли до Еуфрата у овом тренутку није потпуно јасно, али судећи према последњем познатом стању на терену, сви су изгледи да је ово омогућено захваљујући сарадњи са протурском СНА која је омогућила пролаз кроз територије под својом контролом. Штавише, са падом Дамаска, границе између СНА и Тахрир ал Шам све су нејасније, посебно са покушајима потоњих да се ребрендирају као некаква умерена опозиција (снимци вешања симпатизера Башара Асада који су се већ појавили тешко да овоме помажу, но у западним медијима, таквих снимака, очекивано, нема).
Што се тиче средоземне обале Сирије, односно Латакије и Тартуса где се налазе велике руске базе, борбена дејства овде нису забележена, иако постоје назнаке да су милитанти током јутра стигли и до Тартуса — рејон Латакије притом постао је уточиште за сиријске мањине које су из остатка земље побегле у зону контролу армије РФ, плашећи се масакра од стране радикалних исламиста.
Ка обнови активности терористичких група
У свом походу ка престоници, милитанти како Тахрир ал Шама, тако и СНА, односно проамеричке ССА ослобађали су све затворе на свом путу што је довело до тога да су се данас на слободи нашле стотине припадника Исламске државе и Џеиш ал Ислам, укључујући ту и високо вођство ових организација — ова ситуација трагично подсећа на свима добро познате догађаје из Ирака који су представљали увод у успон ИД широм Блиског истока.
У атмосфери несигурности и нестабилности, као и испреплетаних зона контроле великог броја фракција, ослобођени терористички лидери лако могу пронаћи маневарски простор за обнову својих некадашњих активности, тим пре уколико њени некадашњи спонзори искажу спремност да заузму своје пређашње улоге — имајући на уму све директнију инструментализацију тероризма од стране колективног Запада, ово се чини више него могућим.
