Свега два дана након што је Вашингтон јавно изнео ултиматум у ком се од Ирана захтева да, између осталог, ликвидира део свог ракетног арсенала, оружане снаге Исламске републике спровеле су испитивање балистичке ракете дугог домета и за сада непознатог типа.
Бројни медији који су објавили о лансирању пренели су да се ради о интерконтиненталној балистичкој ракети — ова могућност није искључена будући да је испитивање спроведено у координацији са Русијом на чијој се територији налазила мета новог иранског система.
Уколико се радило о полигону Кура на Камчатки који Армија РФ неретко користи у исте сврхе, иранска ракета морала је прелетети најмање 7.400 километара, односно за око 2.000 километара више него што је неопходно за њену техничку класификацију као интерконтиненталне.
Политичке поруке и војна логика
Да ли је овај војни тест представљао непосредан одговор на амерички ултиматум може бити предмет спекулација, но у светлу растућих притисака на Техеран, ова могућност није искључена, а посебно имајући у виду чињеницу да је јунским ударима САД на Иран такође претходило изношење ултиматума.
Иза политичке поруке, међутим, крије се јасна војна логика — повлачењем значајних капацитета са својих блискоисточних база, Вашингтон је демонстрирао да није вољан да ризикује губитке у евентуалној операцији против Ирана. Стога, одлука Техерана да демонстрира да његов одговор може бити практично глобалан потпуно је разумљива и може се показати као више него оправдана.
У свему овоме не треба потценити ни улогу Русије — иако наводи о могућој предаји ракетне технологије Техерану остају без потврда, координација испитивања са Москвом представља сигнал о спремности РФ да и на војном плану стане уз своје стратешке савезнике, у најмању руку, пружајући подршку у развоју сопствених механизама одвраћања агресије.
