Уз појављивање новог тактичког правца у зони СВО, протесте у Јерменији и улазак израелских снага у Рафу, релативно незапажено је прошла објава лидера Мађарске и Кине, Виктора Орбана и Си Ђинпинга, да су односи две земље издигнути на ниво свеобухватног стратешког партнерства.
Ова информација објављена је на заједничкој конференцији за штампу два лидера која је одржана након њиховог састанка у Будимпешти који се одвијао у склопу велике европске турнеје Си Ђинпинга.
Импликације
Врло је индикативно што су практично једини састанци који су имали икакве резултате у току турнеје кинеског лидера били они који су одржани у Београду и Будимпешти — дакле у једној држави која није чланица ЕУ и другој која се упркос сопственом чанству у Унији активно противи актуелној политици Брисела.
Што се тиче резултата састанака у западној Европи, чини се да је њих најбоље сумирао шеф европске дипломатије Жозеп Борељ када је само поручио да Кина није заинтересована да изврши притисак на Русију у вези са сукобом на територији бивше Украјине.
Враћајући се на питање билатералних односа Мађарске и Кине, јасно је да је њихово издизање на највиши статус учинило Будимпешту значајним изузетком унутар ЕУ — на овај начин, Орбан је потврдио да не само да неће подржати Запад у сукобу са Русијом, већ и да не планира да то учини ни у погледу Кине.
Поред тога, тешко је не тумачити овај договор као још један корак у смеру осамостаљивања Мађарске економије и Орбанове потраге за поузданим партнерима изван ЕУ — имајући на уму његово скорашње обраћање поводом двадесет година чланства Будимпеште у Унији које је било прожето врло оштрим критикама, успостављање односа са спољним партнерима потпуно је очекивано. Баш као и даљи раст притисака Брисела на Мађарску — и у овом тренутку, тешко је гарантовати да постојећа ситуација временом неће ескалирати до одлуке Будимпеште о напуштању Уније.
