Скорашња одлука кијевског режима да обустави транзит руске нафте кроз нафтовод Дружба покренула је ланац догађаја који указују не само на постојање дубоко укорењених проблема унутар ЕУ већ и активне тежње Брисела да државе чланице Уније смести у категорије мање или више погодних и привилегованих.
На удару овог потеза нашла се примарно Мађарска, а посредно и Словачка, при чему су се две земље обратиле Европској комисији са циљем изналажења решења за насталу ситуацију. Само што су сви изгледи да у Бриселу нема посебног интересовања за енергетску безбедност две државе које воде условно суверенистички оријентисани лидери и противници тренутног тога политике ЕУ.
Штавише, иако је ту тезу тешко доказати, не можемо искључити могућност да је Кијев ову одлуку донео у координацији са Бриселом — овакав псеудосанкциони притисак двоструко је значајан за интересе колективног Запада. На првом месту, он прати логику диверзија на Северном току у том смислу да присиљава Будимпешту и Братиславу да одустану од економске сарадње са Русијом. И истовремено, до обуставе транзита нафте долази у светлу притиска политичких елита ЕУ на Мађарску и њеног лидера Виктора Орбана.
Позадина догађаја
Објављивању одлуке Кијева претходила је прва резолуција Европског парламента у новом саставу — резолуција која је била усмерена управо на осуду Орбанове мировне турнеје што није био неочекиван корак имајући на уму да је шеф европске дипломатије Жозеп Борељ до тада већ објавио о планираном бојкоту мађарског председавања Саветом Европе.
Након овога, у Европи се повела дебата и о бојкоту одржавања састанака институција ЕУ на територији Мађарске при чему је као могућу алтернативу Пољска предложила украјински Лавов (који Варшава, иначе, сматра својом историјском територијом).
У светлу свих ових раније нечувених унутрашњих размирица које нису прошле без пажње макар дела јавности држава чланица ЕУ, није тешко замислити да је Брисел могао имати активну улогу у увођењу илегалних ограничења на испоруку руске нафте Мађарској.
И ова мера, по свему судећи, замишљена је као својеврсно упозорење будући да, упркос театралним изјавама свих укључених страна, у овом тренутку су блокиране испоруке
само нафте која долази од компаније Лукоил, али не и других добављача.
Но, за Словачку која у овој ситуацији представља колатералну штету ситуација је далеко озбиљнија будући да 50% њеног увоза руске нафте долази од компаније Лукоила.
А за то време, Брисел чини све у својој моћи да се дистанцира од ситуације и, како се чини, одложи њено разрешење, постајући тако саучесник у економским ударима на две државе чланице ЕУ. И таква ситуација недвосмислено показује да унутар Уније видимо формализацију поделе чланица на државе првог и другог реда која има све изгледе да драматично продуби сада већ очигледну унутрашњу кризу.
