Ситуација са могућим стапањем источноевропског и азијско-тихоокеанског фронта добила је нови интересантан заокрет — свега дан након што је генерални секретар НАТО Марк Руте директно демантовао тврдње нелегитимног председника Украјине Володимира Зеленског о директном укључењу Северне Кореје у СВО, од обавештајних служби Јужне Кореје стигло је јавно саопштење да се најмање 1.500 севернокорејских војника већ налази на војним полигонима на руском далеком истоку одакле ће ”вероватно” бити пребачени у зону СВО.

Позадина догађаја

Вероватно овде остаје кључна реч — чак и да се севернокорејски војници заиста налазе у Русији, не постји ништа што указује на план њиховог слања у зону СВО и овде се ради искључиво о слободној интерпретацији Сеула и Кијева. Штавише, постоји много разлога због којих армије две земље активно сарађују, посебно имајући на уму да је продубљивање војно-техничке сарадње било једна од тема јунског разговора два лидера, Владимира Путина и Ким Џонг Уна.

Стога, далеко једноставнија објашњења била би да се ради било о обуци руских војника за употребу севернокорејског оружја, или обуци севернокорејских војника за употребу руског. Још једна могућност је да се ради о групи официра оружаних снага Северне Кореје који ће бити присутни само у командним центрима како би се из прве руке упознали са тактичким приступом могућег непријатеља у виду НАТО — што би било истоветно ономе што чине НАТО официри када се сами налазе у командним центрима ОСУ.

Уз ова далеко једноставнија објашњења на уму, и посебно уз осврт на чињеницу да 1.500 војника тешко да ће направити разлику у зони СВО, поставља се питање зашто је обавештајна служба Јужне Кореје одлучила да се послужи ”вероватно” аргументима у маниру highly-likely јефтине англосаксонске пропаганде?

Ради се о томе да у овом тренутку Кијев и Сеул имају дељене интересе у погледу подизања сукоба на виши ниво — за кијевски режим, директно укључење НАТО у сукоб остаје практично једина шанса да се избегне стратешки пораз, док Јужна Кореја, суочена са све одлучнијим деловањем Пјонгјанга почиње да схвата да се упустила у авантуру која долази са значајним ризицима и да до сада активни механизми одвраћања можда неће бити довољни да зауставе даљу ескалацију.

У прилог растуће нервозе Сеула говори и јучерашњи инцидент када је на рутинске маневре артиљеријских јединица Северне Кореје Јужна одговорила превођењем сопствених снага на острвима у стање пуне борбене готовости.