Док у медијима и даље доминирају наративи о окончању борбених дејстава и почетку мировних преговора који само што нису, ситуација на терену, као што је до сада увек и био случај, говори потпуно супротно — не само што не видимо никакве стварне назнаке припреме Кијева за обуставу борбених дејстава, већ можемо говорити о повећању степена укључености НАТО у сукоб.
Према информацијама које се појављују у руским медијима, сви су изгледи да се најмање 7 ловаца F-16 које је милитантни блок предао Кијеву у овом тренутку налази у Пољској, на аеродрому Mińsk Mazowiecki недалеко од Варшаве, при чему је долазак још 9 летилица овог типа забележен у претходних неколико дана.
Јужније, на територији румунског аеродрома Fetești бележи се присуство чак 18 авиона од којих велика већина (ако не и сви) припада кијевском режиму.
Импликације
Иако се ове летилице за сада било не користите, било користе просто симболички, за покушаје обарања руских ударних БПЛ изнад централних и западних регија бивше Украјине, то не мења чињеницу да ОСУ користе инфраструктуру НАТО за стационирање своје војне технике и политичку заштиту од удара армије РФ.
И овакво стање ствари савршено се уклапа у стратегију постепене ескалације коју је одабрао Запад — контролисано подизање улога које тежи да у свакој појединачној провокацији остане испод границе неопходног одговора, али зато свакако мењајући ситуацију на терену. Овај приступ и нама је добро познат.
Не треба сметнути с ума ни чињеницу да је НАТО до краја септембра, односно почетка октобра практично реализовао све раније постављене задатке који су у својој великој већини утемељени управо у идејама директније подршке ОСУ — ово је потврдио и начелник ФСБ-а Александар Бортников који је објавио о учешћу редовних војника НАТО, а не више страних плаћеника, у планирању и координисању деловања ОСУ практично дуж читаве линије фронта.
Све ове чињенице тезу о скорашњем миру откривају као само још једну медијску кампању која за циљ, у најбољем случају, има примирије неопходно Кијеву да попуни своје арсенале, али и припреми јавност на спуштање старосне границе за мобилизацију у циљу решавања проблема дефицита личног састава.
