У вечерњим сатима 11. фебруара, лидер политичког крила сепаратистичких структура у Приштини Аљбин Курти обавестио је јавност да је упутио писмо шефици дипломатије ЕУ Каји Калас како би обавестио Бриселске елите да док Срби, наводно, уживају ”сва права и слободе” на тзв Косову*, Албанци у општинама на југу Србије, односно, како то Курти каже, у складу са фашистичком идеологијом Велике Албаније, у ”прешевској долини” суочавају се са ”системском дискриминацијом, административним етничким чишћењем и одјавом адреса”.

Курти је посебно критиковао наводно одсуство права на образовање на албанском језику, као и непризнавање диплома универзитета које се налазе под контролом сецесионистичких структура — све ове тврдње већ смо могли чути на прошлогодишњим протестима Албанаца у Прешеву и Бујановцу организованом од стране Албанског националног већа и локалних власти блиских сепаратистичким структурама у Приштини.

Позадина догађаја

У Приштини ништа ново — лидери сепаратистичких структура и у новој години настављају са пласирањем идентичних наратива које смо могли пратити и током већег дела 2024, мада овог пута уз приметно мању подршку колективног Запада на медијском плану. О некаквој промени политике у западним центрима моћи не може бити ни речи, но није искључено да је обустава дела активности USAID-а утицала на слабљење медијских капацитета Приштине.

Као што смо писали раније, Трампов рат против USAID-а није повезан са некаквим одустајањем од империјалистичке политике Вашингтона, већ са борбом против доминације Демократске странке у кључним инструментима америчког спољнополитичког утицаја — с тим на уму, потпуно је разумљива нервоза Приштине која се током година увек отворено стављала на страну Демократа.

Све ово не значи да републиканска администрација у Белој кући жели Србији нешто добро нити да можемо очекивати нестанак КФОР-а и затварање Бондстила до сутра поподне — Вашингтон неће одустати од свог пројекта на Балкану будући да се ради о елементу шире политике која надилази партијске разлике. Но, зато је врло могуће да се Трампова администрација просто неће бавити амбицијама Приштине, посебно не док се на челу сепаратистичких структура налазе лојалисти Демократа.

Управо зато, Курти се окреће Каји Калас као представници нових бриселских елита које су на позиције постављене управо захваљујући директном ангажману администрације Џоа Бајдена. Тамо, Приштина покушава да нађе савезнике који ће омогућити наставак агресивно антисрпских активности не само на окупираној територији наше јужне Покрајине, већ и у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи где смо током 2024. могли видети значајан раст субверзивне активности.

Прилика за српске безбедносне службе

Уколико се Брисел, међутим, покаже исувише заузет сопственим проблемима да се бави Куртијем и његовим писмима, онда се може радити о можда и јединственој прилици за српске обавештајне службе да стабилизују ситуацију и спроведу уклањање антидржавних елемената из општинских структура без деструктивног уплитања западних центара моћи.

Имајући на уму чињеницу да су општине Сјеница, Прешево и Бујановац, као и град Врање и Координационо тело владе републике за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа користили додељена средства из републичког буџета за финансирање пројеката који подржавају тзв независност Косова*, јасно је да посла за наше службе има и напретек.