Током прошле недеље могли смо пратити нову епизоду раста тензија на линији Атина – Анкара повезану са недавним преговорима грчких и кипарских власти о изградњи грчке морнаричке базе на југу острва.
Очекивано, званична Анкара је иступила против оваквог развоја догађаја, а турски лидер Реџеп Тајип Ердоган поручио је да је спреман да изда наређење за изградњу турске морнаричке базе на северној обали острва, односно на територији самопрокламоване Турске Републике Северни Кипар.
Позадина догађаја
За Турску ово на првом месту представља изговор да јавно објави о повећању свог војног присуства на Кипру — војне базе Турске већ постоје у насељеном пункту Богази и на полуострву Карпас, а судећи по летовима турских БПЛ са аеродрома Лефконико који су први пут забележени прошле године, сви су изгледи да се и овај објекат налази под контролом Анкаре.
Док даље повећање турског војног присуства на Кипру не треба искључити, овде се на првом месту ради о политичкој драми усмереној на унутрашњу публику — у светлу растућих економских проблема, константног одлагања операције у Ираку, и пада Ердогановог рејтинга, Кипар представља релативно безбедну арену за демонстрацију моћи и стицање подршке у националистичким и неоосманским круговима.
За Грчку чије власти активно покушавају да се позиционирају као нови главни савезник НАТО у Средоземљу, међутим, ситуација је нешто другачија, будући да се ради о покушају парирања турској војној моћи на Кипру и учвршћивању положаја у источном Средоземном мору. И Атина овде покушава да искористи тренутак у ком је НАТО заиста види као послушнијег „партнера“ у односу на понекад својеглавог Ердогана.
Но, за колективни Запад тензије између Турске и Грчке остају потпуно незанимљиве — Грчка је битна Вашингтону искључиво због своје луке Александрополис која игра кључну улогу у новој логистичкој рути НАТО за снабдевање снага на истоку Европе.
А што се тиче Кипра, милитаризација источног Средоземља у светлу ескалације тензија на Блиском истоку у октобру прошле године показала је да су британске војне базе на острву више него кадре да играју улогу упоришта НАТО у овој регији. Без обзира на то шта о томе може мислити Атина или Анкара, а понајмање Никозија.
