
Последњег дана јула, копредседници Никарагве Данијел Ортега и Росарио Муриљо објавили су о одлуци да званично признају ДНР, ЛНР, Херсонску и Запорошку област као део суверене територије Руске Федерације постајући тако трећа земља света која је и званично подржала територијалне промене у зони СВО, унете у руски Устав октобра 2022.
Позадина догађаја
Овакав развој догађаја тешко да представља изненађење — Никарагва је формално признала уједињење Крима са Русијом практично непосредно по објављивању резултата спроведеног референдума 2014, а такође је и конзистентно подржавала регионалне суверенистичке владе које се суочавају са притисцима Вашингтона, укључујући ту и Венецуелу где је иступила за поштовање резултата избора одржаних 28. јула 2024. на којима је победу однео Николас Мадуро.
Стога, оно што овде привлачи посебну пажњу није сама чињеница признања ”нових” руских територија, колико тренутак у ком је ова одлука објављена — власти Никарагве имале су готово три године да направе овај корак, али то нису чиниле због страха од могућих притисака колективног Запада, а на првом месту Вашингтона.
До формалне промене позиције тако долази у светлу захлађења односа између Бразила и САД услед агресивне економске политике Доналда Трампа чија је администрација незадовољна исувише суверенистичком позицијом бразилских власти.
И ово тешко да је случајност — са најавом привредне ресуверенизације Бразила као највеће економије Јужне Америке, Никарагва види простор за формирање новог оквира регионалне сарадње који ће бити отпоран на америчке притиске и заснован на принципима суверенитета и мултиполарности.
Притом, сви су изгледи да званична Манагва није једина која је видела ову прилику — уколико Бразил заиста остане доследан најављеном, само је питање времена када ће и друге суверенистичке државе региона покушати да напусте сферу америчке доминације у корист нових оквира регионалне сарадње. Овакав развој догађаја тако може довести до коренитих промена у односима моћи и последичном слабљењу утицаја САД на читавој западној хемисфери — што тешко да ће проћи без реакције Вашингтона.