У светлу изузетно динамичног развоја ситуације у зони СВО и раста тензија у великом броју кризних региона, укључујући ту азијско-тихоокеански, Блиски исток, јужни Кавказ и источну Европу, да поменемо само неке од тачака колапса глобалне безбедносне архитектуре, лако је превидети једну значајну победу на информационом фронту — успешно формирање мреже информативних и аналитичких ресурса на слободним платформама, укључујући ту и Телеграм.
И овде се не ради само о ауторима канала, већ на првом месту о многобројним читаоцима који су уместо мејнстрим медија одабрали алтернативне изворе информација.
Скорашње ослобођење Авдејевке представља изванредан пример — током последњих дана борби за град, хиљаде људи само у Србији свакодневно су пратиле ситуацију на терену, знајући распоред снага и правце руске офанзиве далеко, далеко боље од „званичних“ медија који су у овом погледу давно изгубили сваку компетенцију и релевантност.
И ову чињеницу не треба потценити јер је она знак једне нове ере информационог рата у којој се на фронту на ком сви ми, хтели то или не, неминовно учествујемо појављују нове снаге — критичка и аналитична публика која активно тражи начин да разуме и спозна историјски тренутак у ком живимо, не задовољавајући се сервираним наративима. И то је можда и највећа претња за пропагандну машину Запада.
