Почетак године остаје турбулентан — пажња светске јавности убрзано се преусмерава ка Ирану где су масовни протести током претходних недељу дана прерасли у отворене сукобе са безбедносним снагама. Колико јуче, амерички председник Доналд Трамп поново је запретио Техерану могућом војном интервенцијом у случају примене силе против демонстраната, а британски медији објављују о разрађеном плану ајатолаха Алија Хамнеја да напусти земљу и побегне у Москву.
Ситуација на терену, међутим, значајно одступа од слике коју формирају западни медији.
Хронологија догађаја
Иницијални протести у Техерану организовани крајем децембра окупљали су пре свега мале привреднике и пензионере који су претрпели најтежи удар најављеног и очекиваног слабљења иранског риала наспрам америчког долара — 29. децембра, у организацију скупова укључили су се различити опозициони и отворено прозападни елементи, након чега је дошло до ширења географије протеста.
До ескалације долази у периоду између 31. децембра и 2. јануара када су забележени први организовани напади на снаге безбедности и складишта наоружања — већ 3. јануара, у медијима се појављују снимци демонстраната наоружаних аутоматским пушкама након чега врховни вођа Ирана позива надлежне службе да угуше нереде, али и омогуће несметано одвијање мирних демонстрација.
До 4. јануара, примењене мере уродиле су плодом и насилни инциденти су ограничени на мање градове, махом на западу земље где делују бројне сепаратистичке групе. Ситуацију на терену контролишу јаке полицијске снаге, припадници добровољачке милиције Басиџ, као и противтерористичке снаге којима је поверен задатак заштите складишта са муницијом од покушаја пљачке.
Смањење тензија на терену, међутим, 5. јануара доводи до интензивирања анти-иранске кампање у западним медијима и изјавама западних званичника што указује на покушаје повратка унутрашњих тензија на нивое из претходних дана.
Назнаке хибридне операције
Акција сузбијања нереда коју су спровеле иранске безбедносне службе открила је неколико назнака да су иницијални протести социо-економског карактера инструментализовани од стране спољних актера.
Приликом хапшења у Нишапуру званични извори су потврдили да је најмање једна задржана прошла програм обуке за организацију протеста који су спровели агенти израелске специјалне службе Мосад.
Такође је откривен и снимак на ком се демонстрантима поручује да приликом евентуалног задржавања искажу ”мржњу према непријатељима исламске револуције” и своје учешће у нередима објасне искључиво растом цена — ово је неопходно будући да ”хероји с друге стране границе” не могу помоћи демонстрантима, закључује се у поруци.
Инострани интерес у дестабилизацији Ирана
Индикативно је да су тензије на линији Техеран – Вашингтон биле у порасту у данима који су претходили избијању нереда — иако је тада речи било не о људским правима већ о иранском ракетном програму чији је развој Доналд Трамп окарактерисао као повод за нове ваздушне ударе на војне објекте Исламске републике.
Председник Ирана Масуд Пезешкиан обећао је жесток одговор на могућу агресију, а ракетне снаге Корпуса чувара исламске револуције спровеле су демонстративне војне вежбе. Истовремено, појавили су се наводи о модернизацији система ПВО на ваздушној бази Хамадан, као и спремности Техерана да продаје своју војну технику за криптовалуте и тако избегне западне санкције.
Спорења око иранског ракетног програма нису нова — крајем октобра, бројни западни медији објавили су да Техеран убрзано обнавља свој балистички арсенал уз директну помоћ Кине која, како се наводи, снабдева Исламску републику неопходним материјалима за серијску производњу овог типа наоружања, служећи се притом пропустима у важећим ограничењима Уједињених нација.
