На прошлонедељној конференцији за штампу, генерални секретар НАТО Марк Руте избегао је да одговори на питање новинара о томе каква би била реакција пакта на могућу војну интервенцију САД која би за циљ имала да насилним путем доведе до сецесије Гренланда и његовог потоњег преласка под контролу Вашингтона.
Импликације оваквог сценарија на добро познати ”члан пет” НАТО споразума тако у овом тренутку остају у домену спекулације, а сам Руте предложио је новинарима да се уместо тога позабаве питањима, а и како другачије, руске претње и проблема Кине.
Позадина догађаја
Готово је извесно да би у случају да се Трамп заиста одлучи на инвазију на Гренланд реакција НАТО била сведена на осуде, критике и сличне механизме бриселских елита разрађене просто за симулацију некакве независности од воље Вашингтона — реалност ситуације, по свему судећи, своди се на то да нико у Европи не планира да се супротставља Белој кући у заштити данског суверенитета.
А припреме за реализацију Трампових планова видимо на неколико различитих фронтова — још у последњој недељи марта, у отвореној демонстрацији силе, неколико америчких војних бродова запутило се ка обалама Гренланда, а истовремено је започета чистка америчких официра на острву у којој је смењен и главнокомандујући једном америчком базом.
Истовремено, активности видимо и на информационом фронту где западни медији покушавају да поново подигну друштвене тензије на Гренланду обновом дебате о документарном филму са снажном сецесионистичком поруком Grønlands hvide guld који је испрва био емитован у фебруара када је, по свему судећи, и неформално забрањен под притиском Копенхагена.
Оно што ову ситуацију чини посебно ироничном јесте чињеница да поново актуелизовани наратив о колонијалној власти Данске над Гренландом потпуно игнорише не само историјске чињенице да острво никада није представљало аутономни политички субјекат, те да његово становништво води порекло од данских и норвешких досељеника, већ и намерно скрива апсолутну зависност Гренланда од Данске која директно запошљава готово трећину читавог становништва које броји мање од 60.000 људи.
