Већ други пут ове године, Пентагон организује војне вежбе на територији Аљаске у склопу свог новог специјалног програма обуке чији је главни циљ развијање и испитивање стратегија војног деловања у условима екстремне хладноће.
И док су амерички војници у фебруару изводили вежбу са снагама из суседне Канаде, главни партнер на садашњим Red Flag Alaska је Италија, држава која нема никакве директне интересе на Арктику.
Које су импликације?
Ова чињеница представља имплицитну потврду тезе да раније најављени програм припреме за војна дејства у арктичким условима јесте реализован од стране Вашингтона, али он није ексклузивно амерички. По свему судећи, ради се о пројекту реализованом на нивоу НАТО.
Ово је значајно будући да она указује на практично ширење милитантног блока на север — како посредством нових чланица (Финска и Шведска) тако и кроз припрему инфраструктуре за континуирано војно присуство изнад поларног круга што је подухват којим се у овом тренутку може похвалити једино Русија.
Зашто Арктик?
Говорећи о томе, није потребно одвојено напомињати да ће у новој крајње-северној зони геополитичке конфронтације главни противник НАТО бити управо Русија — на ово недвосмислено указују активности и блока и Вашингтона индивидуално на територији Скандинавије.
Разлози за повећано интересовање Запада за арктичку регију су вишеструки, али међу најзначајнијима можемо истаћи огроман енергетски потенцијал регије који произилази из рекордних залиха фосилних горива испод дна Северног леденог океана, у ексклузивној економској зони Русије.
Најзад, не треба потценити ни евентуално отварање северног трговинског пута који има потенцијал да трансформише логистичке везе Европе и Азије, поново, пролазећи кроз територијалне воде Русије.
