Према званичним документима које објављује секретаријат НАТО, милитантни блок под вођством Вашингтона донео је одлуку о значајном повећању броја снага које су укључене у групу за колективну одбрану (Collective Defense Battle Group) чија је зона одговорности Румунија.
Ова група која је већински стационирана у Француској са предводницом на три базе у Румунији сада броји 1.300 људи, а након реструктуирања тај број ће порасти на 4.000 војника који ће деловати уз подршку 50 тенкова треће генерације Leclerc.
Позадина догађаја
До ове одлуке долази непуне три недеље након што је председник Румуније одобрио деловање НАТО снага за брзо реаговање на територији своје земље, али и у светлу значајног раста тензија у Молдавији, уз обраћање проруских регија, самопроглашеног Придњестровља и аутономне покрајине Гагаузије, за помоћ Москви.
Притом, говорећи о улози Румуније у овим процесима, битно је напоменути да колективни Запад посредством марионетске власти у Кишињеву актуелно реализује пројекат припајања Молдавије Румунији, упркос отпору овој идеји који долази од становништва обе државе. Стога, даљу милитаризацију Румуније морамо посматрати из ове перспективе.
Све ово указује на растући значај румунско-молдавског правца у контексту текуће геополитичке конфронтације Русије и колективног Запада уз последичну перспективу даљег заоштравања војно-политичких тензија у региону, а посебно у светлу предстојећих председничких избора у Молдавији које актуелна марионетска председница Маја Санду нема намеру да изгуби — упркос антагонизацији значајног дела становништва.
