Нови генерални секретар НАТО Марк Руте у готово протоколарном обраћању јавности осврнуо се на питање Западног Балкана и практично потврдио наставак исте политике блока која је обележила период формалног лидерства његовог претходника Јенса Столтенберга:
Ситуација на Западном Балкану остаје забрињавајућа са претњом поделе у Босни и Херцеговини, крхком безбедносном ситуацијом на Косову* и ограниченим напретком у дијалогу Београда и Приштине под окриљем ЕУ.
Истог дана, амерички амбасадор при канцеларији НАТО у Бриселу Џулијана Смит објавила је да је следећи корак интеграције сепаратистичких структура на окупираној територији наше јужне покрајине и редове милитантног блока укључивање Приштине у такозвано партнерство за мир које је у случају држава као што су Финска, Шведска, земље Балтика и практично све државе бившег својетског блока и бивше СФРЈ које су сада чланице пакта био почетни корак ка пуноправном чланству.
Ипак, према Смитовој, Вашингтон очекује напредак у дијалогу са Београдом пре него што овај корак буде одобрен — ово, међутим, не мора значити ништа. На сличан начин, Вашингтон је формално условљавао Приштину одустајањем од једностраних потеза како би одобрио учешће илегалних КБС у војној вежби Defender Europe 2025, да би потом просто одустао од својих захтева.
Позадина догађаја
Није потребно посебно напомињати да је позиција генералног секретара НАТО искључиво формална — Марк Руте, баш као и његов претходник, представља пре портпарола него лидера, при чему се одлуке о конкретним дејствима блока и даље доносе у Вашингтону, а не у Бриселу. Стога, промену позиције пакта на било ком од кључних стратешких праваца нисмо могли ни очекивати, а порука континуитета коју смо чули јуче била је просто само један од задатака које је Руте добио са новом позицијом.
У том смислу, далеко је значајнија порука изасланице САД која је јасно указала на следећи корак усмерен против територијалног интегритета Србије који можемо очекивати у наредном периоду и ово је нешто на шта морамо бити спремни, као уосталом и на шири наставак антисрпске политике НАТО која се темељи на ликвидацији политичког утицаја Београда како на окупираној територији Косова и Метохије, тако и у Републици Српској која ће се такође суочити са новим покушајима њеног укидања.
