
Упркос бројним несугласицама, међусобним оптужбама и размимоилажењу у кључним ставовима које смо могли видети на Минхенској безбедносној конференцији, колективни Запад остаје уједињен у свом антируском деловању у стратешки значајној акваторији Балтичког мора — како саопштава министар одбране Пољске Владислав Косињак-Камиш, чланице блока постигле су договор о покретању патролне морнаричке мисије која ће бити поморски еквивалент постојећим ваздушним патролним мисијама.
Уколико је пољски министар овде на уму имао Baltic Air Policing, то значи да можемо говорити о увођењу континуираног стања повишене борбене готовости морнарица држава чланица НАТО у Балтичком мору са значајним повећањем војног присуства не-балтичких држава у регији и размештањем војних бродова у балтичким лукама на ротационој основи.
Позадина догађаја
Овакав развој догађаја средином јануара најавио је пољски премијер Доналд Туск када је објавио о ”радикалном увећању НАТО снага на Балтику” у одговору на инциденте оштећења подводне инфраструктуре за које колективни Запад без и једног доказа и без и једне успешно окончане истраге оптужује Русију.
Притом, до објављивања ове одлуке долази мање од недељу дана након потврде министра спољних послова Естоније Маргуса Цахкне да балтичке државе разматрају промену националних закона која би омогућила агресивнију контролу Балтичког мора у циљу борбе против такозване руске ”флоте из сенке” која, сматрају у Талину, транспортује и до 50% санкционисане руске нафте.
Саопштења из Москве, међутим, још су озбиљнија — спољна обавештајна служба Русије (СВР) саопштила је о информацијама које указују на то да колективни Запад планира низ напада под лажном заставом на стране бродове у Балтичком мору како би се за те инциденте окривила Русија што би потом било употребљено као изговор за потпуно затварање акваторије за руске војне и трговачке бродове.