Крајем јуна, објавили смо текст у ком смо размотрили одређене активности НАТО које недвосмислено указују на то да се милитантни блок припрема за сукоб великих размера у Европи — подсећања ради, том приликом говорили смо о:
- Законској припреми за евентуалну мобилизацију у САД
- Увођењу обавезног служења војног рока у Литванији
- Формирању затворене зоне на пољско-белоруској граници и припреми склоништа у Вашрави
- Одлуци Норвешке да започне опсежни пројекат стварања залиха житарица за кризне ситуације
- Расту војних расхода НАТО у износу од 10.9%
- Дискусији унутар блока о превођењу нуклеарних снага у стање борбене готовости
Овој листи свакако можемо додати и нови двомилионски кредит Вашингтона за пољску ПВО, али и одлуку Литваније да припреми противтенковске ”јежеве” и ”змајеве зубе” како би онемогућила кретање војне технике на прилазима Виљнусу. Или саопштење румунске обавештајне службе да интензивира деловање својих агената на ”руском, кинеском и арапском правцу”.
Но далеко интересантнији су нови пројекти НАТО који, упркос својим изузетно значајаним импликацијама нису поменути на јучерашњем самиту, а које је јавности, напротив, представио амерички аналитички центар CSIS близак Вашингтону у својој анализи спремности НАТО за рат са Русијом, за који амерички аналитичари сматрају да ће се одиграти на Балтику.
New NATO Force Model
Пројекат New NATO Force Model или NFM представља план значајног повећања снага блока на његовим источним границама које ће бити праћено припремом више од пола милиона војника који ће бити у стању приправности, спремни да буду пребачени на исток у случају избијања ”кризне ситуације” у року од највише три месеца. План је представљен на самиту у Мадриду 2022, а његова реализација планирана је за 2023.
Овај план предвиђа три степена могућих кризних ситуација — први и најблажи захтеваће пребацивање 100.000 војника у року од 10 дана, а у случају другог степена, ова цифра расте на 200.000 војника који ће на источне границе блока стићи за највише 30 дана. Најзад, трећи и највиши степен који долази са временским оквиром од 180 дана укључује распоређивање запањујућих 500.000 војника.
Ове цифре довољно говоре о томе каква може бити природа ”кризне ситуације” за коју је намењен NFM — у Европи постоји само једна војна сила која се може суочити са пола милиона НАТО војника. И јасно је да се ради о Русији.
Defence Production Action Plan
Још један пројекат милитантног блока који завређује пажњу јесте такозвани Defence Production Action Plan који је договорен на самиту у Виљнусу 2023, а његова реализација почела је у децембру исте године — ради се о плану повећању војно-индустријских капацитета блока што се реализује путем директних интервенција НАТО званичника у пословање одбрамбених компанија у Европи (зачудо, амерички војно-индустријски комплекс чини се готово изузетим од ове мере).
У претходним месецима, видели смо да овај процес истовремено означава и централизацију европске наменске индустрије коју спроводи немачки гигант Rheinmetall активно откупљујући мање националне компаније и користећи њихове производне капацитете за остварење планова НАТО.
На овај начин, национална безбедност европских држава постаје апсолутно подређена интересима блока, но ово тешко да је изненађење — чак је и извештај CSIS констатовао да војно-индустријски комплекс НАТО остаје његова најслабија тачка, те да блок са својим тренутним капацитетима није у стању да победи Русију у продуженом сукобу.
Интересантно је да је о овоме, иако посредно, било речи на јучерашњем самиту — амерички председник Џо Бајден поручио је:
НАТО не може да дозволи себи да заостаје за Русијом која је већ превела свој војно-индустријски комплекс на ратне реалије.
На тај начин, Бајден је практично најавио коначну реализацију онога за шта је становништво Европе информационо припремано у претходним месецима — прелазак на ратну економију.
О овоме је говорио шеф европске дипломатије Жозеп Борељ у фебруару, и овај корак већ је најавио председник Европског савета Шарл Мишел у марту. А изјава америчког председника представља само последњи позив на деловање и на нови корак који ће Европу довести још неколико корака ближе сукобу какав континент није видео од четрдесетих година прошлог века.
