Раније данас, начелник белоруског генералштаба Павел Муравејко саопштио је о пребацивању додатних снага на границу са Украјином.
Овај корак Белорусија предузима као одговор на низ инцидената који су се одиграли у претходних неколико недеља — још 19. јуна, безбедносне службе републике јавиле су о повећању концентрације снага ОСУ дуж границе са Белорусијом, а посебно у Житомирској области.
Тензије су додатно порасле 26. јуна, када је осматрачка беспилотна летилица лансирана са територија под контролом кијевског режима ушла у ваздушни простор Белорусије, вршећи извиђање објеката критичне инфраструктуре. Белоруске снаге присутне у региону отвориле су ватру на летилицу, а касније испитивање олупине открило је да она, начелно, припада квислинкшкој организацији Руски добровољачки корпус.
Приликом потраге за олупином оборене летилице, белоруски војници открили су и импровизовано складиште пластичног експлозива, недалеко од граничне линије што указује на то да је у току била припрема терористичких напада који су за циљ врло вероватно имали објекте који су 26. јуна снимани дроном РДК.
Одговарајући на провокације, генералштаб Белорусије пребацио је батерију система ПВО Полоњез у рејон инцидента, а након што су овог јутра примењени нови покрети ОСУ, додатне механизоване јединице оружаних снага Белорусије запутиле су се ка граничној линији.
Позадина догађаја
Ови инциденти тешко да представљају изненађење за Минск — још 25. априла, начелник белоруског КГБ Иван Тертељ саопштио је да колективни Запад спроводи припреме за низ диверзија и терористичких напада на територији Белорусије, при чему ће међу главним метама бити железничка инфраструктура и производни погони. Тертељ је том приликом саопштио и да је ПВО републике већ спречила неколико покушаја удара БПЛ.
Ове терористичке активности Запада, међутим, нису саме себи циљ — како је лидер земље Александар Лукашенко потврдио истог дана, ради се о само једном елементу шире кампање у којој је терористичким групама поверен задатак преузимања контроле над делом Брестске области где ће потом бити проглашена престоница паралелне владе која ће по нелегитимној инаугурацији затражити улазак НАТО снага у земљу.
С тим на уму, раст тензија на граници Белорусије и условне Украјине не треба потценити, тим пре што терористичке групе које Запад припрема за оружани преврат у Минску пролазе кроз практичну борбену обуку управо у зони СВО, у склопу нацистичке квислиншке групе Пук Калиновског. И док је јасно да отварање другог фронта према Белорусији у овом тренутку засигурно није у интересу Кијева, нема разлога да претпостављамо да је то разлог за бригу у Вашингтону.
Уколико САД и њихови сателити процене да је тренутак за дестабилизацију Белорусије погодан, до ескалације на граници ће доћи, без обзира на цену коју ће за ову авантуру платити принудно мобилисани грађани бивше Украјине.
