Колико јуче, писали смо о вештачки изазваној политичкој кризи у Гагаузији која се открива као следећа фаза плана молдавских власти да преузму контролу над проруском аутономном покрајином у склопу ширих припрема за коначни обрачун са Тираспољем. А, већ данас, премијер Молдавије Александар Мунтјану стигао је у званичну посету Бриселу где ће, како саопштава, са европским и америчким партнерима радити на изради плана за реинтеграцију Придњестровља.
До овог развоја догађаја долази свега две недеље након што је ЕУ први пут званично поручила да даља евроинтеграција Молдавије неће бити могућа без успостављања контроле над Придњестровљем — ова порука, као и одлука Брисела о продужетку санкција против лидера самопроглашене републике може се тумачити као зелено светло Запада за предузимање радикалних корака у циљу ликвидације политичког Тираспоља, а тако и руске мировне мисије.
Улога Румуније
Ово, притом, није први пут да Кишињев одлучује о будућем статусу Придњестровља са својим европским налогодавцима, заобилазећи тако званични преговорне оквире — почетком октобра, председница Маја Санду састала се са својим румунским колегом, проевропским Никушором Даном када је први пут званично поручено да молдавске власти, у координацији са ЕУ раде на ликвидацији руске мировне мисије на територији непризнате републике.
Само недељу дана касније, начелник румунског генералштаба Георгица Влад потврдио је да могућност спровођења војне операције на молдавској територији није искључена, те да се Букурешт може одлучити на овај корак са циљем заштите румунских грађана који живе на територији суседне државе — другим речима, ради се о припреми за примену измена Закона о националној одбрани које су предложене још у априлу 2024.
Ка отварању другог фронта против Русије
Да је крајњи циљ свих ових агресивних корака управо руска мировна мисија у Придњестровљу говори и нова Војна стратегија Молдавије, званично усвојена у првој половини октобра — према објављеном документу, Русија је означена као главна претња молдавској безбедности, а међу предложеним мерама помињу се продубљивање сарадње са НАТО, повећање војног буџета, као и прелазак оружаних снага на НАТО стандарде.
Ове одлуке чине се утолико индикативнијим у светлу јулског саопштења Спољне обавештајне службе РФ (СВР) у ком се наводи да НАТО, уз координацију ЕУ, спроводи активне припреме за провоцирање оружаног сукоба између Русије и Молдавије.
Упозорење Москве појавило се у јавности у светлу званичне посете молдавске председнике Великој Британији — два месеца касније, различити извори саопштили су да је главна тема овог састанка била војна операција против Придњестровља коју би Кишињев требало да спроведе на пролеће 2026. по плану британских војних стручњака и са непосредним учешћем снага ОСУ стационираних у Одеској области.
Перспективе даљег развоја догађаја
Док се медијски простор још једном окреће ка наводима о могућем скором окончању сукоба на простору бивше Украјине, колективни Запад убрзава припреме за отварање другог фронта против Русије са планираним ударом на ограничен мировни контигент који је практично окружен непријатељским снагама и без копнене везе са матицом.
Иако планови принудне ”реинтеграције” Придњестровља могу бити реализовани и уз наставак политике економских притисака коју званични Кишињев спроводи већ годинама, војно решење и последична окупација проруске регије дали би политичкој Европи још један аргумент за интензивирање текуће милитаризације, а Русију ставили пред избор између капитулације и одвајања значајних ресурса за снабдевање изолованих снага.
