Имајући у виду недавно саопштење САД о испитивању нуклеарне бомбе B61-12, као и поруку званичног Токија да је Јапан спреман да дозволи размештање америчког стратешког арсенала на својој територији, значај седнице Савета безбедности Руске Федерације одржан 5. новембра чини се утолико већим.
Том приликом, руски министар одбране Андреј Белоусов саопштио је да сматра да је сврсисходно започети хитну припрему за обнављање нуклеарних испитивања на полигону на острву Нова Земља који је својевремено био централно место совјетског нуклеарног програма.
Такав став он објашњава убрзаном модернизацијом америчких офанзивних система, укључујући и надзвучне ракете Dark Eagle које би, према објављеним техничким карактеристикама, након лансирања са НАТО база у Европи могле погодити циљеве на руској територији за свега шест минута.
Након излагања, руски председник Владимир Путин одобрио је спровођење неопходних анализа и припрему предлога за евентуалну реактивацију полигона на Новој Земљи — руски лидер је, међутим, поновио да Русија не планира да прва направи овај корак, али да ће без сумње одговорити уколико то учине САД као што је Доналд Трамп најавио крајем октобра.
Импликације
Упркос томе што се нуклеарна реторика све бржим темпом креће ка нивоу какав је последњи пут виђен на врхунцу Хладног рата, и Москва и Вашингтон у овом тренутку делују релативно суздржано, ограничавајући своја дејства на политичке поруке и демонстративна испитивања ударних система — али, без бојевих глава.
Но, где има дима, има и ватре — док се линије фронта предстојећег сукоба отворено исцртавају, а Европа пролази кроз период дубоке милитаризације, тензије између светских центара моћи све су више, а самим тим, расте и значај постојећих и перспективних механизама одвраћања који се све ређе могу пронаћи у политичкој сфери.
Фотографије првих нуклеарних експлозија 21. века вероватно не треба очекивати у наредним месецима — али, када се Европа осети спремном да парира Русији, а Вашингтон појача притисак на Пекинг, постојећи статус кво може бити неповратно нарушен. Москва је, 5. новембра, одлучила да тај тренутак неће дочекати неспремна.
