Један од догађаја који су обележили претходни период на међународној сцени несумњиво је био састанак лидера Русије и САД на Аљасци који је, по свему судећи, довео до почетка припрема за директан сусрет Владимира Путина и Володимира Зеленског, први контакт ове врсте од почетка СВО.
Изузетна медијска пажња коју су ови догађаји привукли осигурала је експлозију нових предвиђања и непогрешивих инсајдерских информација о скором завршетку сукоба — само што се ови наводи не појављују у јавности први пут, далеко од тога. Стога, питање које се намеће јесте — да ли ће све овог пута бити другачије?
Економска основа Трампове позиције
Сусрет у Енкориџу организован је у светлу низа агресивних корака Вашингтона усмерених на највеће увознике руских енергената и најзначајније партнере Москве на платформи блока БРИКС — свега неколико дана пре сусрета, Доналд Трамп је још увек претио секундарним санкцијама, а ситуација у Бразилу до 3. августа је ескалирала у масовне проамеричке протесте усмерене против актуелних власти.
Упркос томе, Трампова економска офанзива окончала се неуспехом — и Индија, и Кина, и Бразил оштро су осудили нове притиске, поручујући да немају намеру да се повинују захтевима Вашингтона и на било који начин ограниче сарадњу са Русијом.
Штавише, Луиз Инасио Лула да Силва и Си Ђинпинг су током разговора одржаног 12. августа договорили продубљивање билатералне сарадње са циљем „изградње праведнијег светског поретка“ ослобођеног једнополарности и протекционизма, а чак су и стратешки ривали Индија и Кина за крај месеца најавили преговоре о новим трговинским споразумима, први пут у последњих пет година.
Импликације
Заокрет од економског рата ка изненадном напретку ка миру за Доналда Трампа би тако решио неколико горућих проблема — на првом месту, омогућио би му да обустави кампању притиска која је до сада постигла ефекат искључиво супротан ономе чему се Вашингтон надао. А, ту је и Нобелова награда за мир коју је амерички лидер одавно одлучио да добије.
Но, што се тиче стварних перспектива окончања сукоба, ситуација на терену не показује назнаке скорих промена — недавна саопштења како из Европе, тако и из Вашингтона о будућој мировној мисији Запада у Украјини, као и НАТО безбедносним гаранцијама за Кијев указују на то да кључне интересе Москве нико и даље не планира да узме у обзир.
И мада је врло вероватно да су у Енкориџу заиста постигнути одређени договори, посебно у светлу стратешког интереса Вашингтона да смањи степен директне укључености у сукоб на територији бивше Украјине, сви су изгледи да се они тичу примарно билатералних односа Русије и САД, без стварних перспектива да допринесу окончању сукоба.
