Свега неколико минута након наше објаве о назнакама могуће копнене операције Турске у Ираку, министар спољних послова Хакан Фидан објавио је о припремама Анкаре и Багдада за заједничку војну операцију против Радничке партије Курдистана.
Фидан је такође објавио да је Ирак донео одлуку да класификује РПК као илегалну организацију што је „отворило пут за сарадњу“ две државе — и ово је, по свему судећи, био главни циљ скорашње посете турског министра Багдаду.
Из Фидановог обраћања такође можемо наслутити који ће бити законски оквир будуће операције — како он наводи, сарадња курдских организација преко граничне линије представља претњу националној безбедности Турске. Стога, сви су изгледи да ће ово бити формални повод за спровођење операције.
Шта је необично у овој ситуацији?
Чињеница која несумњиво привлачи пажњу јесте да се током 2023 Турска далеко озбиљније припремала за операцију у Сирији где су амбиције курдских снага далеко веће и потенцијално опасније за Анкару.
Померање фокуса ка Ираку стога може бити назнака могућег договора Анкаре и Вашингтона — Турска ће успоставити војно присуство у Ираку и ликвидирати претњу сопственим границама, а курдске снаге биће слободне да се преместе у Сирију где делују као главна америчка прокси-снага.
Овакав сценарио није немогућ — посебно имајући у виду скорашње уступке Анкаре Вашингтону (имајући ту у виду, на првом месту, чланство Шведске у НАТО) упркос захлађењу односа и премештању фокуса САД са Турске на Грчку.
Који је интерес Ирака?
Друго питање које се намеће јесте зашто би Ирак пристао на још једну инострану интервенцију на својој територији — с једне стране, можемо се сетити прошлогодишњих сукоба ирачких безбедносних снага са курдском Пешмергом, но ово тешко да је у корену одлуке Багдада.
Далеко вероватније, ради се о томе да Ирак у заједничкој интервенцији са Турском види шансу да поврати део сопственог суверенитета, делујући независно од окупационих власти САД што би могло представљати први корак ка окончању присуства међународне коалиције. Иако ће то врло вероватно значити њихову замену турским снагама. Но, можда се Багдад нада лакшем договору са Анкаром?
