Новоформирани Одсек за државну ефикасност (DOGE) владе САД под лидерством Елона Маска објавио је још један списак инвестиција озлоглашене USAID у бројне пројекте широм света — на листи се овог пута налази и Србија где је америчка организација уложила 14 милиона долара у нејасно дефинисан пројекат унапређења јавних набавки у периоду између 2022 и, како је планирано, 2027.
Према и даље доступним информацијама у отвореном приступу, активности које су спровођене укључују:
(…) унапређење свих корака у процесу јавних набавки, укључујући и планирање набавки на локалном нивоу, побољшање надзора над поступцима јавних набавки који спроводе релевантне институције, али и грађанско друштво и истраживачки новинари, те јачање капацитета тужилаштва и судова за ефикасно поступање у предметима везаним за јавне набавке.
Информације везане за овај пројекат објављене на америчком порталу Development Professionals Inc. који је такође био укључен у њеогву реализацију, откривају да је он реализован у сарадњи са компанијом Deloitte Consulting, међународним конгломератом чији је регионални огранак у Србији предвођен Дарком Станисавићем, иначе чланом управног одбора међународне НВО Turnaround Management Association.
Основна улога Development Professionals Inc. била је повезивање са локалним партнерима међу којима се појављују Правни факултет, као и Правосудна академија и Национална академија за јавну управу. У координацији са овим институцијама, DPI организовала је бројне програме обуке у виду различитих предавања, семинара и конференција.
Позадина догађаја
Све ово представља у великој мери уобичајен начин деловања америчких институција усмерених на повећање тзв ”меке моћи” у иностранству — овај пројекат прати добро познат шаблон интеграције перспективних будућих званичника и чиновника државних институција у мрежу НВО финансираних и контролисаних од стране западних центара моћи.
Но, оно што овде привлачи посебну пажњу јесте чињеница да је USAID током претходне две године реализовао пројекат који је директно повезан са трагичним током догађаја који је довео до рушења надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду — формални циљеви пројекта који укључују рад са локалним самоуправама и институцијама грађанског друштва (еуфемизам за НВО сектор) требало је да омогуће независну контролу јавних набавки и укључености недржавних организација у релевантне процесе.
Да ли је ово био случај са реновацијом железничке станице у Новом Саду? Ко су представници ”грађанског друштва” који су били укључени у пројекат реновације? Сви су изгледи да њих јесте било, бар судећи према тексту Политике у ком се тврди да неки од појединаца у истражном процесу могу добити статус заштићених сведока што је мера коју је Јавно тужилаштво за организовани криминал новинарима Политике описало као могућу, имајући на уму чињеницу да се међу оптуженима налазе појединци именовани од стране Владе Србије. Стога, тешко је не запитати се — да ли су заштићени сведоци онда били именовани од стране USAID-а?
Иако информација о свему овоме има исувише мало да би могли бити изведени конкретни закључци, вишегодишња умешаност озлоглашеног USAID-а у активности које су директно повезане са трагедијом у Новом Саду, у најмању руку, завређује пажњу јавности. Тим пре што је овај пројекат укључивао и сарадњу са универзитетима чији се професори сада налазе у редовима Прогласа, НВО која има нескривене интересе у преузимању протестног покрета и инструментализацији народног незадовољства за постизање сопствених политичких циљева.
