
У свом писму Вјоси Османи поводом седамнаесте годишњице противправне сецесије приштинских структура, председник Француске Емануел Макрон поручио је да у светлу ”глобалне нестабилности и фрагментације” званични Париз остаје спреман да подржи тзв Косово* на европском путу, делујући као његов посвећени савезник.
Уз друге формалности, Макрон подвлачи неопходност даљег рада на тзв нормализацији односа са Србијом, те формирању Заједнице српских општина у складу са потписаним споразумима.
Позадина догађаја
Иако је јасно да се овде на првом месту ради о пукој формалности чији је једини циљ да још једном подсети међународну јавност на позицију Париза по питању подршке нарушавању територијалног интегритета Србије, Макроново писмо истовремено је подсетник на чињеницу да чак и са смањеним интересовањем Вашингтона за западни Балкан, наш регион неће бити заборављен у политици великих сила, упркос значајним глобалним превирањима.
Док концепт такозване европске стратешке аутономије о којој смо писали више пута у претходним данима на првом месту подразумева могућност европских чланица НАТО да самостално воде рат против Русије, то не значи да ће други политички изазови попут такозваног српског питања бити скрајнути и заборављени — преусмеравање фокуса Вашингтона на азијско-тихоокеански регион значиће само да ће улогу главног заступника америчког империјализма у Европи преузети Брисел.
За Србију, ово значи да изгледи за промену политике по питању сецесије приштинских сепаратиста или смањење притиска на Београд и Бања Луку остају минимални, те да по том питању не треба имати илузија. Приштински лидери такође су свесни ове чињенице због чега предузимају активне кораке усмерене на зближавање са бриселским елитама како би осигурале континуитет подршке сопственој агресивној политици.