Чини се да је председника Француске Емануела Макрона понело узбуђење због улоге коју су му доделили налогодавци с друге стране океана у погледу спонзорисања антируског пројекта у Јерменији, па је тако као домаћин проукрајинског скупа у Паризу иступио у јавност са сензационалистичким изјавама.
Она која је привукла највише пажње јавности, несумњиво, јесте она која потврђује разматрање уласка оружаних снага држава чланица ЕУ у Украјину у циљу осигуравања пораза Русије што је, сматра Макрон, „од непроцењивог значаја за безбедност и стабилност Европе“. Но, како би то рекли Руси, что то пошло не так.
Реакције на Макронов наступ
Већ данас, низ европских званичника пожурио је да објасни да не намеравају да шаљу своје снаге у бившу Украјину — међу њима нашли су се министар одбране Немачке, премијери Грчке, Шведске, Мађарске, Чешке, Словачке и Пољске, као и председник Финске.
Чак је и генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг пожурио да објасни да би се радило о иницијативи појединих држава те да НАТО као блок нема ништа са овом дискусијом.
Чини се да је једини који је подржао Макронову апокалиптичну идеју амбасадор Литваније у Шведској који је изнео сопствене коментаре о „ликвидацији Калињинграда“. Но, ништа ново од Литваније — пси лају, каравани пролазе.
Поред тога, и из Лондона је стигло саопштење да се „мали број британских војника„већ налази у Украјини како би пружао подршку ОСУ, али да нема планова за повећање ових снага.
