Тачно недељу дана након свог претходног испада током ког је говорио о наводним агресивним дејствима Русије на информационом плану, као и у сајбер-простору и у свемиру, француски председник Емануел Макрон поново је иступио пред медијске камере у стању апсолутне ратне хистерије, овог пута панично упозоравајући о плановима Москве да анектира Молдавију и Румунију, износећи још озбиљније оптужбе:
Русија представља превише наоружану и агресивну државу која делује на нашим границама. Она организује терористичке нападе, спроводи масовне кампање дезинформације, како у Европи, тако и у Француској. Улози су високи — ради се о претњи нашој безбедности.
(…)
Кремљ је увео 10.000 севернокорејских војника у Европу, он купује беспилотне летилице од Ирана и тако омогућава развој његовог нуклеарног програма да би потом започео рат на европском континенту.
Овог пута, међутим, француски лидер не крије стварне циљеве иза ових сензационалистичких саопштења — овог четвртка, лидери ЕУ одржаће састанак посвећен питању формирања нове безбедносне архитектуре у светлу ревизије степена укључености оружаних снага САД у будућа војна дејства на територији континента. И Макрон планира да од европских држава затражи инвестицију од 700 милијарди евра у циљу реализације своје визије европске армије.
Позадина догађаја
Конкретне тачке своје визије европске војно-безбедносне будућности француски председник је изнео у свом ранијем разговору са новинарима листа The Financial Times где је говорио о замени америчке војне технике европском, потпуној интеграцији и централизацији европског војно-индустријског комплекса, те формирању заједничког европског војног буџета — све ово усмерено је на Макронову наполеонску визију федерализације Европе која, међутим, нема подршку од других кључних европских чланица НАТО као што су Немачка и Пољска.
Он се због тога окреће потпуној замени теза (на пример, управо су западне специјалне службе биле укључене у организацију терористичких напада на руској територији) и неаргументованој ратнохушкачкој реторици у покушају да, у најмању руку, осигура повећање степена милитаризације Европе што сада види као први корак на путу ка остварењу своје визије.
За ово, он може добити подршку других европских лидера, не толико због њиховог сувереног става (уколико тако нешто у Европи и даље постоји), већ управо зато што се ту ради о директној наредби Вашингтона који захтева од својих европских сателита да хитно предузму кораке који ће им омогућити да самостално воде будући рат против Русије. И с тим на уму, јасно је да ће издвојена сума, колики год њен износ на крају био, бити инвестирана не у европске наменске компаније, како то захтева Макрон, већ напротив, у амерички војно-индустријски комплекс који ће још једном бити највећи профитер европске политичке импотенције.
