Током јучерашњег дана, у медијима су се појавили наводи да су оружане снаге САД на своју базу Питуфик на Гренланду пребациле командни авион E-6B Mercury, такозвану ”летилицу судњег дана” чији је кључни задатак предаја наређења о употреби нуклеарног оружја америчким подморницама, где год се оне налазиле у свету.
Упркос сензационалистичким насловима који су пратили објављивање ових информација, званичници из Вашингтона саопштили су да се ради о рутинској војној вежби која укључује координацију деловања са нуклеарним подморницама — аналитичари, међутим, остају скептични, напомињући да нема информација о планираним, а камоли ”рутинским” активностима у рејону Гренланда где E-6B до сада није деловао.
Позадина догађаја
Оно што је привукло пажњу светске јавности, међутим, јесте што до овог развоја догађаја долази у светлу недавног медијског сукоба америчког председника Доналда Трампа и заменика секретара Савета безбедности РФ Димитрија Медведева — након размене оштрих речи, амерички лидер објавио је да ће распоредити нуклеарне подморнице у ”одговарајуће регије”.
У данима након ове реторичке ескалације, E-6B је примећен у северном делу Атлантског океана у пратњи нуклеарне подморнице класе Охајо USS Maryland — сви су изгледи да је ово била прва етапа операције која је сада дошла до размештања летилице на територији Гренланда. И ни у овом случају, о ”рутинским” активностима не може бити речи.
Трампове арктичке амбиције
О томе да ли је размена претњи са Медведевим заиста утицала на одлуку о пребацивању E-6B на Гренланд може се само спекулисати, но постоје снажне индикације да би до овог развоја догађаја дошло без обзира на то — први квартал 2025. у значајној мери је био обележен покушајима Доналда Трампа да успостави контролу над Гренландом, било посредством његове практичне анексије, било путем спонзорисања проглашења сецесије од Данске.
Ситуација је достигла тачку усијања крајем марта када су амерички војни бродови након неуспешне посете потпредседника САД испловили ка Гренланду — неколико европских земаља тада је обећало Данској директну подршку у одбрани суверенитета, док је генерални секретар НАТО одбио да одговори на питање о реакцији блока на могућу војну интервенцију Вашингтона.
Недуго потом, тензије око Гренланда просто су нестале из светских медија, а информације о евентуалном разрешењу ситуације ни данас нису јавно познате — ипак, неочекивано пребацивање америчких стратешких капацитета на базе на највећем светском острву указују на то да су Вашингтон и Копенхаген, врло вероватно, постигли одређени закулисни договор који је омогућио америчким снагама да слободно делују на територији Гренланда без промене његовог међународно-правног статуса.
