Када су руски Герањи пре око недељу дана почели да дејствују изнад бивше Украјине у готово двадесетчетворочасовном режиму, ова вест је прошла претежно незапажено будући да се радило о дејствима ниског интензитета који нису били пропраћени драматичним снимцима удара на непријатељске положаје.
Повећање домета навођених бомби
Но, последњи дани су показали да се радило само о првој фази озбиљне кампање ваздушних удара током које су ВКС демонстрирале модернизовану верзију више него добро познатих навођених бомби велике разорне моћи, сада са знатно повећаним дометом.
На удару су се тако нашли неки од логистичких и индустријских центара кијевског режима који су практично од самог почетка СВО били безбедни од чувених ФАБ-ова. Но, ситуација се променила — у Запорожју погођен је производни погон фабрике Мотор-Сич специјализоване за производњу авионских мотора док су у Северску пунктови размештања припадника ОСУ практично сравњени са земљом.
Континуирани ракетни удари
Паралелно са овим новитетом видели смо и интересантну промену приступа ракетним ударима — током прве половине 26. септембра, руски МиГ-31К извели су ударе надзвучним Кинжалима на за сада непознате циљеве у Кијевској области, као и на аеродром Староконстантинов у Хмељницкој области на који су издвојене чак четири ракете чији су циљ могли бити авиони F-16 које је Запад предао Кијеву.
У другој половини дана, стратешки бомбардери Ту-95МС извели су ударе на енергетску инфраструктуру у Одеској, Николајевској и Ивано-Франковској области, као и на војне објекте непријатеља у Константиновки, Покровску, Дњепропетровску и Краматорску.
Већ наредног дана, ракетни удари на Староконстантинов су поновљени, а у вечерњим часовима, на мети Искандера нашла се инфраструктура ОСУ у Дњепропетровску и Добропољу.
Импликације
Основна карактеристика овог приступа јесте осигуравање непрестаног притиска на непријатељску ПВО — у светлу дефицита с којим се ОСУ већ суочавају, ово има озбиљне последице по доставу муниције, ротацију састава, промену положаја, припрему система и евентуалне ремонтне радове.
Но, повећање домета навођених бомби несумњиво даје још значајније резултате — појављивање нових модернизованих универзалних модула за навођење и корекцију значајно је проширило зону у којој непријатељски циљеви могу бити ефективно поражени.
И ово је нешто на шта су ОСУ сада приморане да реагују и то у кратком року што представља двоструки удар — с једне стране, формирање импровизованих логистичких рута увек долази са падом ефикасности, а неки објекти као што је Запорожсталь просто немају алтернативу.
С друге стране, и можда још значајније, све док ОСУ не преместе своју стратешки значајну инфраструктуру даље од линије фронта, наставиће да трпе губитке које ће тешко надоместити.
