Током последњих неколико недеља, ситуација на Блиском истоку наставила је да се развија изузетно динамично, а епицентар растућих тензија постепено се премешта из појаса Газе ка југу Либана.
Паралелно с овим процесом видимо и раст унутрашњe нестабилности у Израелу где је влада Бенјамина Нетанјахуа све изолованија од других политичких снага у земљи.
Упркос томе, подршка Вашингтона Тел Авиву се не смањује — судећи по информацијама објављеним у листу The Washington Post, администрација америчког председника Џоа Бајдена одустала је од идеје забране наоружавања Израела, одобравајући продају 50 ловаца F-15, као и других типова наоружања
Све ово ствара изузетно запаљиву ситуацију у којој влада Бенјамина Нетанјахуа може покренути нови оружани сукоб како би оправдала наставак политике која ужива све мању подршку становништва, осигуравајући себи тако останак на власти упркос све већим унутрашњим притисцима.
Унутрашња ситуација у Израелу
Један од најзаначајнијих унутрашњих политичких догађаја из претходног периода јесте распуштање Војног кабинета након девет месеци функционисања овог вишепартијског органа — коначном колапсу Војног кабинета претходили су демонстративни одласци водећих опозиционих политичара који су на тај начин упутили изазов оправданости Нетанјахуове доминације у политичком животу земље.
Притисак на актуелне власти долази и од Врховног суда који је јуче затражио увођење обавезног служења војног рока за Хареде, ултра-ортодоксне студенте релгијских универзитета. Према мишљењу суда, али и водећих опозиционих партија, не постоји правна основа за њихов другачији третман у односу на друге грађане Израела.
Ова ситуација ставила је Нетанјахуа у изузетно сложену политичку ситуацију где мора бирати између отвореног сукоба са највишим судским властима и прихватања одлуке Врховног суда која је већ осуђена међу ултра-ортодоксним становништвом које сачињава можда и најзначајнију демографију која подржава Нетанјахуову владу.
За Нетанјахуа, међутим, осигуравање подршке Вашингтона ипак остаје главни приоритет — премијер Израела поручио је да остаје привржен америчком плану прекида ватре у Гази упркос томе што на терену не видимо никакве практичне кораке који би потврдили ове наводе.
Најзад, актуелне власти у Тел Авиву суочавају се и са притиском на улици — традиционални суботњи протести против Нетанјахуа поново бележе раст броја учесника, а тако и инцидената са полицијом.
Тензије са Либаном
Говорећи о широј политичкој ситуацији на Блиском истоку, тема која без сумње доминира јавним дискурсом јесте раст тензија на либанско-израелској граници, као и перспективе израелске инвазије на југ Либана. И ове теме не појављују се без разлога.
Медијска служба Оружаних снага Израела јавно је саопштила да су главнокомандујући северним округом Ори Гордин, као и начелник оперативне управе Одед Басјук одобрили оперативни план офанзиве на Либан. Ово саопштење појавило се у тренутку када Тел Авив концентрише своје снаге дуж границе, преводећи их притом у највиши степен борбене готовости.
Очекивању избијања новог оружаног сукоба доприносе и медији — израелски лист Haaretz објавио је да Тел Авив планира да кроз неколико недеља оконча офанзиве операције у Рафи, објави успешан завршетак операције против Хамаса у појасу Газе и преусмери снаге на југ Либана.
Либански медији, с друге стране, тврде да је Хезболи посредством америчке амбасаде у Бејруту предат израелски ултиматум у ком се захтева повлачење њених снага северно од реке Литани — у супротном, Оружане снаге Израела извешће инвазију на јужне територије Либана.
Говорећи о расту тензија, тешко је не осврнути се и на демонстративно лансирање ракете за сада непознатог типа са израелске базе Палмахим — ракета је пала источно од Малте на око 1.700 – 1.800 километара даље што угрубо одговара раздаљини између Тел Авива и Техерана.
Одговор Хезболе на агресивну политику Израела
Коментаришући агресивна дејства и претње Израела, медијске службе Хезболе објавиле су да је група спремна да изведе превентивни напад на Израел уколико посумња да се Тел Авив спрема за инвазију. Притом, лидер групе Хасан Насрала додатно је подвукао да група располаже свим неопходним капацитетима да изводи ударе било где на израелској територији и нанесе Тел Авиву неприхватљиве губитке.
И овог пута, чини се да се не ради о празној претњи — беспилотна летилица Хезболе позната као Удод извела је демонстративни лет изнад Хаифе, трећег највећег израелског града, укључујући ту и изнад објеката критичне инфраструктуре. Ова демонстрација силе потврдила је да је Хезбола кадра да заобиђе израелску ПВО и порази кључну инфраструктуру на израелској територији.
Међународне реакције
До овог тренутка, Кувајт, САД и Холандија позвали су своје грађане да напусте Либан због погоршавања безбедносне ситуације, док је британски лист The Telegraph објавио текст у ком тврди да Хезбола има складиште наоружања на цивилном аеродрому Рафик Харири у Бејруту.
Власти Либана су, очекивано, демантовале ове тврдње и позвале представнике новинских агенција из региона и света да посете аеродром и потврде да наводно складиште наоружања, према Британцима, руске и иранске производње, заправо не постоји.
Ове оптужбе одјекнуле су широм Блиског истока, где је јавност на њих одреаговала са подсмехом, подсећајући на ситуацију у априлу 2024 када је Тел Авив тврдио да је запленио велику количину оружја на Западној обали, мада се касније потврдило да се радило о пластичним играчкама које су израелске службе покушале да представе новинарима као стварно наоружање.
Посебно је интересантна и тврдња листа Breaking Defence, према којој је Француска обећала подршку Либану уколико одлучи да распореди своје снаге дуж границе са Израелом. Но, овде не треба бити забуне. Француски предлог помоћи заправо је замка за Хезболу — увођење државне војске Либана у јужне регије означавало би и повлачење снага Хезболе које су тренутно одговорне за безбедност територија јужно од реке Литани. Прихватање ове понуде у Бејруту тако би означило притисак на Хезболу да прихвати израелски ултиматум.
