Раније данас, бројни извори јавили су борбама које се воде на граници Курске области РФ и Сумске области бивше Украјине — према тренутно доступним информацијама, непријатељ је покушао да се пробије на руску територију у раним јутарњим часовима, али су сви напади успешно одбијени захваљујући благовременом и високо професионалном деловању пограничне службе ФСБ и јединица армије РФ. Постоје индикације да се, упркос томе, размена ватре наставља, те да непријатељ још увек није одустао од својих замисли.
Сви су изгледи да оно што сада видимо на терену представља својеврсну репризу мартовских напада на Белгородску област када су снаге под контролом кијевског режима током неколико дана покушале да заузму приграничне насељене пунктове на територији РФ. Штавише, сада видимо и идентичну структуру напада — основу јуришних јединица непријатеља сачињавају терористи квислиншког Руског Добровољачког Корпуса и плаћеници тзв Интернационалне легије, док артиљеријску подршку пружају редовне јединице ОСУ.
А паралелно са ескалацијом на граници Курске области видимо и нове покушаје ОСУ да заузму Тендровску косу, пешчани спруд у Црном мору који је део Херсонској области. И ово, такође, није први пут да ОСУ покушавају да остваре успех на овом правцу — јединице армије РФ овде су ликвидирале више диверзантских група ОСУ током претходних годину дана, а и ноћашњи напад који се одвијао уз помоћ малих десантних чамаца успешно је одбијен. Непријатељ је изгубио три чамца и око двадесет људи, након се остатак десантне групе вратио назад на територије под контролом ОСУ.
Позадина догађаја
У свему овоме нема ничег заиста новог — штавише, ради се практично о наставку исте информационе кампање коју су ОСУ покренуле покушавајући да припишу себи ликвидацију 13. јуришног корпуса ПВК Вагнер у Малију, или јунске ударе на руско-сиријску ваздушну базу Квеирез недалеко од Алепа. У оба ова случаја, као и у данашњим и ноћашњим нападима на Курску и Херсонску област, кијевски режим просто покушава да створи медијске победе које би могле прикрити неуспехе које ОСУ трпе на линији фронта.
Идентично деловање видели смо након ослобођења Артјомовска на пролеће 2023, као и ослобођења Авдејевке у фебруару ове године. И сличних разлога сада има и више него довољно — руске снаге напредују високим темпом западно од Очеретина, успешно пресецају кључне комуникације око Угљедара, присуство ОСУ у Красногоровки сведено је на питање формалности при чему се апсолутна већина територије града налази под руском контролом, а армија РФ такође се приближава и Торецку, и у жестоким борбама напредује кроз источне блокове Часов Јара.
У светлу таквог стања на терену, кијевски режим чини оно што једино може — интензивира своје терористичко деловање, покушава да максимизује цивилне жртве на руским територијама и чини све што може како би остварио медијске победе у покушају да иза њих прикрије стварне поразе на фронту. С тим на уму, сви су изгледи да ће се напади на ”старе” руске области наставити све док непријатељ за то има капацитета.
