Снимци ракетног удара израелске авијације на складиште горива у јеменској луци Ходејда јуче су обишли насловне стране светских медија, а драматичне фотографије пожара који до поноћи још увек није био угашен на друштвеним мрежама објавили су чак и неки израелски званичници, тврдећи да инцидент представља ”упозорење за цео Блиски исток”.

Хронологија догађаја

Јучерашњи напад на Јемен представљао је одговор Израела на инцидент који се догодио у ноћи између 18 и 19 јуна када је беспилотна летилица јеменских Хута Јафа успешно заобишла израелску ПВО и погодила зграду која се налази поред америчке амбасаде.

Овај инцидент сам по себи је интересантан будући да су две стране пружиле две радикално другачије интерпретације догађаја — с једне стране, Хути тврде да је нова летилица кадра да избегне израелску ПВО те да је то и њена главна предност. И ово није потпуно немогуће — тачно месец дана раније БПЛ Хезболе позната као Удод извршила је демонстративан лет изнад Хаифе, трећег највећег града у Израелу, тако практично потврђујући да ”оса отпора” заиста има неопходну технологију за ”лет испод радара”. У Тел Авиву, међутим, тврде да је јеменски дрон откривен, али није оборен због људске грешке.

У светлу многбројних претњи израелских званичника, укључујући ту и министра одбране Јоава Галаната, одмазда Тел Авива није била изненађење — притом, лука Ходејда која је одабрана за циљ играла је кључну улогу у увозу хуманитарне помоћи у ратом разорену земљу, мада је након напада израелски премијер Бенјамин Нетанјаху иступио у јавност са тврдњама да су кроз Ходејду Хути увозили оружје из Ирана. Према тренутно доступним информацијама, у израелском удару убијено је троје људи, док је чак 85 рањено.

Већ данас, ескалација се наставља — Хути су у јутарњим часовима лансирали ракету класе земља-земља ка југу Израела, али је она оборена недалеко од Еилата.

Позадина догађаја

До ове ескалације долази у политички врло вишезначном тренутку који је повезан на првом месту са поновним доласком реформиста на власт у Техерану након дугогодишње владавине конзервативних снага — као што смо писали раније, промена власти у Ирану праћена је све очигледнијом поделом сфера контроле унутар државе, при чему се унутрашња питања бар начелно препуштају новом председнику, док се контрола над безбедносним снагама и посебно мрежом иранских прокси-снага (која обухвата и јеменске Хуте) концентрише у рукама врховног вође и шире породице Хамнеј која такође има контролу над министарством спољних послова посредством зета великог вође Алија Багерија.

С тим на уму, јеменски напад на Тел Авив који је започео тренутну спиралу ескалације можемо посматрати као демонстрацију моћи, политичке колико и војне, која у неку руку представља одговор на раст притисака Запада на Техеран у очекивању практичне капитулације председника који долази са одређеним прозападним ставовима — скорашња одлука ЕУ да продужи санкције против Ирана због наводне подршке руској СВО, као и оптужбе америчког Стејт департмента да се исламска република налази на граници поседовања нуклеарног оружја представљају само најупечатљивије примере наставка политике силе од стране Вашингтона и његових сателита.

И у неку руку, ово може представљати својеврсно заузимање евентуалних преговорних позиција — Запад врло добро зна да тренутне (секуларне) власти у Ирану представљају можда и најбољу шансу за пацификацију Техерана и наставком кампање притисака, он покушава да осигура максималне уступке Ирана. Врховни вођа, напротив, демонстрира да упркос промени секуларне власти Иран није изгубио своју способност пројекције моћи и у складу с тим не планира да у евентуалној нормализацији односа са Западом иде против својих националних интереса.