У претходних неколико дана, на линији Сеул – Пјонгјанг дошло је до новог раста тензија и значајног заоштравања реторике, са данашњом кулминацијом у поруци јужнокорејског министра одбране Ким Јен Хена да је његова земља спремна да примени војну силу уколико њен сусед ”пређе одређене границе” — Северна Кореја је на ову претњу реаговала превођењем ударних група распоређених дуж границе у највиши степен борбене готовости.
Ипак, иза овог наизглед значајног погоршања војно-безбедносне ситуације на Корејском полуострву налази се довољно тривијалан разлог — ради се о пракси Северне Кореје да пушта ваздушне балоне са значајним количинама ђубрета преко границе у одговору на дејства Сеула који је пре неколико месеци поново поставио звучнике дуж граничне линије емитујући тако пропагандне поруке усмерене против лидерства и политичког система суседне државе. А, ни Јужна Кореја није пропустила прилику да користи ваздушне балоне као механизам дистрибуције пропагандних материјала.
С тим на уму, тешко је поверовати да леци и ђубре могу довести до одмрзавања корејског сукоба и перспективе за ескалацију се, упркос демонстративним потезима обе стране у овом тренутку ипак чине минималним. Но, ситуација није тако једнозначна.
Позадина догађаја
Уколико тренутни раст напетости на Корејском полуострву сагледамо у светлу шире ситуације у азијско-тихоокеанском региону, наилазимо на нешто другачију слику — у протеклих неколико недеља дошло је до значајног интензивирања контаката између Јужне Кореје и Филипина, укључујући ту и у војној сфери.
Тако је прошле недеље амбасадор Јужне Кореје у Манили потврдио да две земље разматрају могућност склапања билатералног безбедносног споразума који би омогућио реализацију заједничких војних активности, а по узору на јулски договор који су Филипини закључили са Јапаном.
До овог саопштења дошло је у светлу званичне посете јужнокорејског лидера Јун Сукјола Манили где су лидери две земље договорили подизање међусобних односа на ниво стратешког партнерства, при чему је званични Сеул обећао активну подршку модернизацији филипинске војске. Међу потписаним споразумима нашао се и онај о сарадњи између обалских стража две државе, што је посебно индикативно уколико на уму имамо чињеницу да филипински бродови већ дуже од годину дана активно провоцирају Кину, залазећи у воде Јужног Кинеског Мора које Пекинг сматра својим.
Све ово указује на то да на терену видимо убрзану интеграцију Јужне Кореје у неформални антикинески блок чије смо постепено израњање по диктату Вашингтона могли пратити од пролећа 2023 када су Филипини и САД званично успоставили војно-безбедносну сарадњу. Стога, чини се основаним претпоставити да тензије на Корејском полуострву могу представљати само још један аспект континуираних војно-политичких притисака на Пекинг који се овог пута реализују посредством војне претње најближем стратешком партнеру и савезнику Кине, Северној Кореји.
