Више је него интересантно приметити да Пољска није остала једина чланица НАТО која тврди да је руски ударни дрон Герањ пао на њеној територији — подсећања ради, Варшава тврди да је 26. августа њен ваздушни простор нарушен, а руска БПЛ је пала неколико десетина километара унутар пољске територије. Упркос више него значајним инвестицијама у систем ПВО, присуству НАТО снага опремљених најсавременијим радарским системима и опсежној претрази терена, олупина наводног руског дрона никада није пронађена.
Ништа зато, где Пољаци нису били успешни више среће је имала Румунија која је 9. септембра објавила да је пронашла олупину руског дрона у насељеном пункту Тулча, недалеко од границе са бившом Украјином. И мада је ово више него могуће (на крају крајева, сви су изгледи да то не би био први пут будући да су неки од циљева на обалама Дунава удаљени од румунске територије свега неколико метара), интересантно је да су ови наводи врло брзо демантовани. Сада, према званичној верзији догађаја румунских власти, јединице ПВО откриле су нарушавање ваздушног простора због чега је у ваздух подигнуто неколико ловаца. Потрага за олупином још увек траје.
Но, можда најинтересатније јесу тврдње званичника Летоније који су истог дана када и Букурешт објавили не само о проналаску руског дрона на својој територији већ и спроведеној истрази инцидента током које је закључено да ”циљ удара није била Летонија”, те да стога нема назнака отворене ескалације. Летилица је притом, тврде из Риге, нарушила ваздушни простор долазећи из Белорусије. А, које је циљеве Русија гађала на северу Белорусије остаје познато само летонским стручњацима.
Позадина догађаја
Говорећи о наводном инциденту у Пољској, писали смо о томе како је он искоришћен од стране Варшаве и Виљнуса као аргумент у прилог предлога о обарању руских ракета изнад територија под контролом кијевског режима, односно формирања својеврсног ПВО штита НАТО изнад западних области бивше Украјине. И сви су изгледи да су и други инциденти, по својој структури и циљевима, идентични.
Ради се просто о координисаној, мада не посебно вештој информационо-пропагандној операцији која за циљ има да оправда, пре свега становницима држава колективног Запада, планирану ескалацију, односно раст укључености НАТО у сукоб на територији бивше Украјине. Да ли се ради конкретно о ПВО штиту изнад Лавова и Одесе или можда отвореној подршци удара западним оружјем дугог домета по циљевима у дубини Русије (до овога ће, пре или касније, несумњиво доћи) остаје секундарно питање. Без обзира на детаље, радиће се о још једном кораку ка директном сукобу Запада са Русијом.
