Интересантно је приметити да смо након уласка руских снага у Харковску области у западним медијима могли приметити исто одсуство координације и објављивање контрадикторних наратива као што је то био случај и са кијевском пропагандном машином.
Но, истовремено, и Вашингтон и Брисел предузели су неке конкретне кораке чија анализа може открити виђење и очекивања Запада у погледу актуелних догађаја.
Шта чини ЕУ?
Кораке Брисела у најбољем случају можемо назвати симболичним — према писању немачких медија, Унија је постигла договор о давању безбедносних гаранција Кијеву, но иза великих речи налази се документ од 11 страна који не буду ништа ново.
Према тексту у који су немачки медији наводно имали увид, у случају агресије на Украјину ЕУ се обавезује да ће у току од 24 часа… — обавити консултације са Кијевом о наоружању које му је потребно.
За то време, Француска је самостално објавила о предаји једне партије ракета SCALP које представљају аналог британском Storm Shadow. Овде се, међутим, ради о ракетама којима је истекао рок употребе и које су већ биле у процедури ликвидације.
Шта чини САД?
Деловање Вашингтона још је индикативније — САД су објавиле о новом пакету војне помоћи који ће укључивати ракете за системе ПВО Patriot, преносне ПВО системе Stinger, противтенковске Javelin и оклопна возила.
Јасно је да се овде ради о одбрамбеном пакету који представља заокрет у односу на претходни у ком је акценат био на оружју дугог домета несумњиво офанзивног карактера — сматрамо да ово одражава процену Вашингтона да покушај провокације Русије у неопрезну офанзиву није успео, те је стога неопходна промена тактичког приступа и напуштање идеје о контраофанзиви у Харковској области.
